Природа у служби здравља: бање, спа и велнес

Терапијско деловање бањско-климатских или природно-лековитих чинилаца утиче на више система или на цео организам. Лекови, тј. фармаколошки препарати, имају углавном селективно дејство на поједине системе у организму, што их и чини делотворнијим у лечењу појединих болести. Међутим, природни лековити фактори су нешкодљиви, а могу да буду врло корисни, поготово у превенцији болести.

Под утицајем природних лековитих чинилаца мења се реактивност ћелија, ткива, органа, различитих функционалних система у организму, превасходно кроз измену ћелијског и ткивног метаболизма. Такво полифизиолошко дејство објашњава се сложеним физичким особинама и хемијским саставом природних лековитих чинилаца. Тако код минералних вода утицај имају соли, гасови, микроелементи, температура, хидростатски притисак, сила потиска, електросоматске појаве и друго. На тај начин једна минерална вода делује на различите системе и може да лечи различита обољења.

„Прво што треба да зна сваки човек ‒ природни лековити чиниоци делују искључиво тамо где се појављују ‒ у природи", каже проф. др Милисав Чутовић, балнеоклиматолог. „То је најлакше схватити кад је клима у питању, јер је сваком јасно да не може у кесу да спакује климу. Али зато имамо праву помаму да људи носе воду кући да је тамо пију", додаје.

Међутим, коришћење природног лековитог фактора треба да буде у средини у којој се он и појављује. Зашто је то тако? Зато што су хемијска једињења одговорна за корисне ефекте у организму кратког трајања и у додиру са кисеоником се хемијски трансформишу, дезактивишу се, избаци се из активности управо оно због чега је тај природни фактор користан и лековит. Зато се не могу носити кући, то је онда терапијско обесмишљавање тих чинилаца.

Трагови о коришћењу минералних вода код нас сежу још у римско доба и могу се наћи у многим нашим бањама: Врњачкој, Матарушкој, Сијаринској, Звоначкој, Гамзиградској, Сокобањи и другим. Употреба минералних и лековитих вода присутна је и кроз средњи век, када су многе манастирске задужбине подигнуте недалеко од минералних изворишта. Кроз турски период такође је негован култ воде и зидани су хамами. Модерна балнеологија у Србији почиње од 1834. године, када кнез Милош даје налог да се обаве стручне анализе минералних вода.

Трагови о коришћењу минералних вода код нас сежу још у римско доба и могу се наћи у многим нашим бањама: Врњачкој, Матарушкој, Сијаринској, Звоначкој, Гамзиградској, Сокобањи и другим. Употреба минералних и лековитих вода присутна је и кроз средњи век, када су многе манастирске задужбине подигнуте недалеко од минералних изворишта. Кроз турски период такође је негован култ воде и зидани су хамами. Модерна балнеологија у Србији почиње од 1834. године, када кнез Милош даје налог да се обаве стручне анализе минералних вода.

Узорци су се слали у Беч, седиште Аустроугарске монархије, која је имала најбољу традицију и школу употребе бањских места и минералних вода. Ту праксу настављају и Карађорђевићи, а крајем 19. века анализе минералних вода радио је др Симо Лозанић, професор у Великој школи у Београду. Геолошке податке о настанку и лежишту минералних вода обавља и геолог Јован Жујовић. Здравствено законодавство Кнежевине и Краљевине Србије третира бање и минералне воде као једно од места за лечење.

„Како треба користити природне факторе? Ми то данас чинимо кроз СПА центре и велнес програме, а то су програми где се уз помоћ најстручнијег медицинског кадра користе природни фактори, укључујући и начин уношења хране, воде, физичко вежбање", објашњава др Томислав Јовановић, професор Медицинског факултета у Београду.

Широм света данас се отварају СПА центри и промовишу велнес програми који су у служби очувања здравља. То су програми прилагођени могућностима и потребама 21. века, али им је корен још у бањским и климатским лечилиштима 19. века.