Шездесетогодишњица археолошких ископавања некрополе из бронзаног доба

Поједини гробови откривени на корбовској некрополи својим садржајем изазивају посебну пажњу археолога који у њима читају друштвено-религијске обрасце. Један од њих је и гроб 24. Три урне су својим положајем захватале троугласту површину, две урне, постављене једна покрај друге, лежале су у северном делу гроба док је трећа, нешто издвојена, била у јужном делу.

Урне су садржавале калцинисане кости одраслих особа. У урни из јужног дела гроба била је сахрањена мушка особа. За остале покојнике се на основу сачуваних комада кости није могао утврдити пол. У овом гробу пажњу привлаче две појаве. У једном од судова који су лежали као гробни прилог између две урне у северном делу гроба, налазиле су се калцинисане кости млађе особе.

Према мишљењу истраживача корбовске некрополе, др Душка Крстића, овде се може претпоставити да је у питању сахрањивање особе лишене друштвеног положаја и права, чија је подређеност покојницима наглашена оваквим положајем у гробу.

Друга појава која привлачи пажњу је гробни прилог који је лежао у висини отвора урне у јужном делу гроба (можда остатак обреда који је одржан након неког времена после сахране?). Њега чине фрагментована здела, поред које се налазила животињска кост, затим пет посуда у којима су биле кости пернатих животиња и два одломљена реципијента различитих двојних судова у којима су се налазиле стилизована антропоморфна, полно неодређена звонаста фигурина и звечка у облику птице.

Археолози стога претпостављају да је споменути гроб припадао угледном члану бронзанодобне заједнице пошто треба додати чињеницу да је ово најбогатији гроб некрополе у Корбову.

Према инвентару гробова можемо запазити да је процес раслојавања започет, међутим како у некрополи не постоје зоне у којима се издвојено сахрањују богати или сиромашни, процес раслојавања још увек није достигао развијену форму чиме би било условљено формирање строге друштвене (патријахалне?) хијерархије.

кустос Народног музеја у Београду