Гламија код Корбова

Прве податке о значају тог локалитета пружио је др Милоје М. Васић, ондашњи 'чувар' Народног музеја у Београду, далеке 1910. године. Праисторијско насеље и део некрополе никада нису истраживани јер су уништени ерозијом Дунава, док је неоштећени део некрополе систематски истражен током 1957. и 1958. године, у укупној површини од 740 m².

Археолошка истраживања спроведена су под палицом др Душка Крстића, кустоса Народног музеја у Београду. Током двогодишњих ископавања откривено је 48 гробова са урнама, који су дали веома значајне податке за проучавање материјалне културе и духовног живота заједнице којој је некропола припадала.

На корбовској некрополи сахрањивани су искључиво остаци покојника кремираних изван некрополе. Покојници су кремирани у одећи и са накитом, а на ломачу су стављани и дарови, храна и керамички предмети који су спаљивани заједно са њим или њом. На то указују трагови истопљене бронзе на фрагментима сачуваних костију, калцинисани коштани украсни предмети, фрагменти посуђа нађени у урнама на којима су видљиве последице накнадног горења, као и калцинисане кости животиња које су у неким случајевима заједно са остацима кремираних покојника сакупљане и стављане у урну.

Судећи према стратиграфском положају урни, са доста вероватноће се може претпоставити да су гробови били обележавани односно видљиви.

Као урне су најчешће коришћени велики биконични судови са цилиндричним вратом и две или четири дршке на трбуху, док су као поклопац коришћене широке зделе.

Најбројнији гробови на некрополи у Гламији били су са једном урном, али се мора нагласити да, под садашњим условима познавања некропола тог типа у Румунији и Бугарској, постоје и гробови са више урни. Управо због оваквог податка смело је сматрати гробове са више урни породичним гробницама у којима је вршено сахрањивање у различитим временским интервалима, пошто би у таквом случају, морали да постоје и трагови накнадног укопавања.