Вреди ли сањарити

У друштву, а посебно у радном окружењу где се поштују рад, концентрација, спремност и услужност, није увек лако сањарити. Ипак, добро је знати да сањарење није ʼузалуд потрошено времеʼ.

Можда не изгледате баш као пример продуктивности док гледате кроз прозор, али резултати једне нове студије наводе да „дневне сањалице" постижу боље резултате на тестовима интелектуалних и креативних способности.

Коаутор студије Ерик Шумахер, професор психологије на Грузијском институту за технологију, каже да су га резултати истраживања подсетили на „одсутног професора ‒ некога ко је сјајан, али у свом свету, те понекад не наилази на разумевање у свом окружењу".

Дакле, следећи пут када се будете трудили да се ʼвратите у стварностʼ, сетите се да сањарење није ʼлоша стварʼ, да према неким истраживањима повећава способност обављања сложених менталних задатака и ‒ слободно наставите.

Истраживачи сматрају да постоји много врста интелигенције (изван традиционално мерених когнитивних вештина и тестова интелигенције), попут музичке и просторне интелигенције. Скот Бари Кауфман, професор психологије из Њујорка, предлаже да се прошири „листа интелигенција" како би се обухватиле „спонтане" когнитивне вештине попут интуиције и изненадних увида.

Сањарење можда није директан пут ка интелектуалној доминацији, али може вас учинити успешнијим од изузетно фокусираних вршњака, каже Кауфман, у смислу развијања личности, разумевања различитих догађаја и креативности.

Научни гиганти попут Алберта Ајнштајна и књижевни мајстори као што су сестре Бронте били су надарени сањари. Истраживачи су открили да су људи који су правили „менталне паузе" радећи на захтевном креативном задатку били око 40 посто креативнији када су се вратили том послу од оних који нису уопште имали прекиде у раду.

Приредила: Маја Стојановић