Значај зелених брендова у ауто-индустрији

Како смањити негативно деловање саобраћаја на окружење ‒ једно је од главних питања еколога и стратега који се баве одрживим развојем. Ако се анализирају ефекти различитих грана саобраћаја, закључак је да је друмски саобраћај, са аутомобилском индустријом на челу ‒ највећи загађивач. Око 30% штетних гасова у атмосфери потиче управо од издувних гасова аутомобила који користе моторе са унутрашњим сагоревањем.

У разговору са проф. др Сашом Виријевић Јовановић и проф. др Јеленом Здравковић, сазнали смо на који начин се у ауто-индустрији улаже у очување животне средине.

Ауто-индустрија и одрживи развој

Проблеми загађења инспирисали су истраживаче да изналазе решења и креирају зелене иновације за развој саобраћаја по еколошким начелима. Ауто-индустрија је највећи приватни инвеститор у области истраживања и развоја у Европи.
Током 2015. године „Јуропијен патент офис" одобрио је више од 6.000 патената организацијама из ауто-индустрије. То је допринело да се у Европској унији у периоду од 1995. до 2015. године емисија штетних гасова нових аутомобила смањи за 36%.

Највећи број продатих електричних аутомобила са батеријом забележен је 2015. године у Француској (више од 17.650 аутомобила), Немачкој (око 12.350 возила) и Великој Британији (око 9.900).

Статистички посматрано, од 700 возила заступљених на путевима Европе, једно је електрично. Нови планови ЕУ односе се на то да се до 2020. године на њеним путевима нађе око три и по милиона електричних аутомобила и 800.000 станица за њихово пуњење.

Стварање зелених брендова у ауто-индустрији

Америчка компанија Форд већ годинама промовише одрживи развој као неизоставни елемент своје пословне филозофије, а 2014. године је успела да оствари прву позицију у табели „најзеленијих" глобалних брендова. Основу еколошки савесне промоције Форда чини мотор ʼEcoBoostʼ у једном од најбоље продаваних камионета Ф-150, карактеристичан по малој потрошњи горива а истовремено и великој снази. Компанија планира да на европском тржишту повећа број модела са истим мотором, који су већ стекли популарност у Кини. На пољу производње, Форд се такође понаша еколошки савесно јер је током протеклих седам година успео да смањи потрошњу енергије која се користи у производњи сваког возила за чак 25%.

Хибридни аутомобили имају два мотора и батерију. Један од мотора је са унутрашњим сагоревањем (бензински или дизел), а други је електрични. У току вожње могу да користе један од мотора или оба. Електрични мотор обезбеђује мању потрошну горива, а тиме се смањује и емисија штетних гасова, што је посебно значајно у условима градске вожње. Још једна од предности хибридних аутомобила је могућност „допуне" батерије у току вожње трансформацијом кинетичке енергије при кочењу у електричну енергију. На тај начин се поред мање потрошње горива (бензина или дизела), смањује и потрошња електричне струје. То је веома значајно будући да се тежи смањењу потрошње електричне енергије како би еколошки извори енергије били довољни за потребе човечанства.

Аутомобили на електрични погон не узрокују штетну емисију угљен-диоксида. То је свакако, поред чињенице да су готово бешумни, најбоља препорука за употребу таквих возила.

Електрични хибридни аутомобили у Србији

У Србији се налази мали број аутомобила на електрични погон. Хибридни аутомобили су углавном у поседу компанија које их користе као флотна возила. Известан број еколошких аутомобила са хибридним погоном добила је Влада Србије од Владе Јапана. Значајан помак направила је својевремено градска управа Панчева, која је прва почела да користи електричне аутомобиле добијене на поклон од италијанске провинције Равене.

Треба истаћи и први корак ка одрживом градском превозу будућности ‒ увођење хибридних аутобуса волво у градски превоз у Чачку. Тако је Чачак постао први град у Србији у коме се за превоз путника користе возила са модерном погонском групом. Главне предности те врсте погона су смањена потрошња (у просеку и до 30 одсто у односу на упоредива возила са конвенционалним дизел-моторима), смањена емисија штетних гасова у сличном односу и мања бука емитована из возила, не само при поласку већ и током континуиране вожње.

Важно је напоменути да су путничка возила која се увозе у Србију по правилу хибридна, а то значи да имају и моторни и електрични погон.

Без одговарајућих стимулација, електрична возила су значајно скупља од моторних. Такође, не постоји организована мрежа пуњења, тачније станице за пуњење тих возила, што је највећи проблем када су у питању електроаутомобили.

Прихватљивије решење за све оне који желе да буду одговорни и допринесу очувању животне средине представљају хибридна возила. Комбинацијом мотора у хибриду, смањује се емисија штетних гасова, избегава се проблем допуне батерија и у том смислу отклања осећај ограничене могућности кретања. Цена хибрида је неколико хиљада евра већа од истог модела који покреће мотор са унутрашњим сагоревањем, али је нижа од цене електроаутомобила исте класе.

Куповна моћ становништва у Србији представља један од ограничавајућих фактора када је реч о куповини хибридних и електроаутомобила. Поред тога, Србија је једна од малобројних држава у Европи која својим грађанима не даје субвенције за еколошке аутомобиле.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.