Заједнички конгрес лекара и пацијената: прилика за бољу будућност медицине

Заједнички конгрес реуматолога и пацијената који болују од реуматоидног артритиса и других реуматских болести одржан је ове године у Крагујевцу, од 23. до 26. септембра. Поред занимљивих и едукативних предавања која су држали лекари и медицинске сестре водећих здравствених установа у Србији, значајно је било и гостовање страних предавача из Италије, Шведске, Хрватске и Румуније.

Председник Удружења реуматолога Србије проф. др Милан Петронијевић истакао је за Интернет портал РТС-а да је комуникација са болесницима посебно важан циљ Конгреса: „Без обзира на то што пацијенти долазе на контроле, за десет-петнаест минута не могу да нам кажу све што желе ‒ зато је ово прилика да у једној неформалној и опуштеној атмосфери разговарамо о свим проблемима који их муче.ˮ

Конгрес се, према препоруци Европског удружења реуматолога, одржава једном годишње јер се смернице за лечење хроничних (доживотних), прогресивних болести стално мењају, а технике унапређују. То је прилика да се прикажу значајни научни и стручни резултати и организују радионице, дискусије и едукативни курсеви страних предавача који имају више искуства, новца, опреме и лекова.

„Ту је професорка Јањоко из Торина, водећи експерт за ултразвук у реуматологији, чули смо и професорке са Универзитета Каролинска, које су нам приказале како изгледа лечење лупус нефритиса у једној богатој и уређеној земљиˮ, навео је проф. Петронијевић и додао да реуматологе у Србији охрабрује чињеница да без обзира на мањак средстава и услова, успевају да прате најбоље методе лечења.

Проф. др Јелена Војиновић, реуматолог Клиничког центра у Нишу, која је у оквиру Програма Удружења оболелих одржала предавање о биосимиларима, напоменула је за Портал РТС-а да су реуматолози једни од ретких који у оквиру своје струке пет година одржавају тај вид комуникације са пацијентима и нагласила да су користи и за лекаре и за оболеле из године у годину ‒ све веће. „Постоји потпуно погрешна перцепција о троуглу лекари ‒ пацијенти ‒ фармацеутске куће; пацијенти и лекари имају толико заједничких тема и на оваквом скупу могу да добију најновије информације о стручним дилемама лекара, могућностима лечењаˮ, објаснила је проф. др Војиновић. Једна од идеја је, како каже, да се састави листа питања која пацијенти најчешће постављају, како би стручњаци одговорили на њих, а то касније било доступно болесницима широм Србије. Она је задовољна и бројем присутних пацијената, јер је некада само неколико њих увиђало значај таквих састанака. Значајно је и присуство медицинских сестара ‒ „Медицинске сестре су незаменљиве у том систему и добијају на овај начин праву улогу, а све то унапређује квалитет здравствене заштите, и то на један неформалан начинˮ ‒ закључила је.

Пацијентима су посебно пријала предавања која су могли да прате заједно са стручњацима, учествујући потом и у јавним дискусијама. Значајна питања покренута су на предавању председнице Удружења оболелих прим. др Мирјане Лапчевић и др сц. Ивице Јеремића. Они су након опсежног истраживања (које су водили и међу пацијентима и међу лекарима) представили чиниоце који утичу на то да се пацијенти не придржавају терапије. Још једно занимљиво предавање одржао је затим проф. Немања Дамјанов, директор Института за реуматологију, говорећи о свим фазама (преклиничка и друга и трећа фаза клиничких истраживања) кроз које један лек мора да прође да би се почео примењивати у пракси.

Знамо да се на већини научних скупова представљају актуелна достигнућа, међутим, мало је оних на којима се говори о правима и свакодневним проблемима пацијената ‒ стога су заједнички рад и дружење болесника и лекара на Конгресу у Крагујевцу ‒ вредна реткост коју треба одржавати и ширити.