Како смо се сликали

А како је било некада?

Доказ да смо одувек волели да се фотографишемо могуће је пронаћи у Народној библиотеци Србије, где се чува 13.000 уметнички, историјски и документарно вредних фотографија.

Најзначајнији део те збирке представља колекција српске фотографије 19. века, која обухвата и радове Анастасa Јовановићa, Николe Штокманa, Пантe Христићa, Лазарa Лецтерa, Леополдa Кенигa. Посебно се издваја дело Милана Јовановића, дворског фотографа, који је живео у Београду на прелазу из 19. у 20. век. 

Милан Јовановић

Занимљива је његова животна прича: пореклом из уметничке породице вршачког фотографа Стевана Јовановића, био је брат сликара Паје Јовановића и вајара и сликара Светислава; његов син Душан био је такође вајар, а унука Софија Соја позната филмска и позоришна редитељка.

После изучавања фотографског заната у очевом атељеу, Јовановић се школовао у Аустрији, Немачкој и Француској, а почетком рата 1914. прећи ће Албанију, стићи у Бизерту, Фиренцу и Француску, да би се коначно вратио у Србију. Први атеље имао је на Позоришном тргу ‒ данашњем Тргу републике ‒ а затим и на Обилићевом венцу.

Према пројекту архитекте Милана Антоновића, Јовановић подиже први наменски грађен фотографски атеље у Београду, у Улици краља Милана, карактеристичан по стакленој кровној конструкцији. На истом плацу, неколико година касније, подигнут је нама познати биоскоп „Звездаˮ.

У Збирци фотографија Народне библиотеке чува се око сто његових дела. Најобимнији део опуса чини грађански портрет ‒ чланови династије Обреновић и Карађорђевић, писци, песници, новинари, научници, лекари. На појединим примерцима сачуване су и драгоцене посвете. Јовановић је снимао и у екстеријеру ‒ познат је његов албум са 15 фотографија Смедерева, а многе његове фотографије ‒ панораме Београда, послужиле су за израду разгледница које се уједно сматрају најстаријим и највреднијим разгледницама Београда.

Успомену на Милана Јовановића чува и један од првих београдских мурала, који је по његовој фотографији Девојка са сунцобраном насликао професор Чедомир Васић на фасади зграде поред некадашњег атељеа.

Уметност чувања

Осим фотографија, у Збирци Народне библиотеке Србије налази се и по обиму најмања, али изузетно значајна колекција са више од 200 примерака фото-албума.

Нарочито популарни у другој половини 19. века, у почетку су то били ексклузивни предмети примењене уметности укоричени у дрвене корице, пресвучене кожом, плишем, са седефним интарзијама, металним копчама, прављени чак и као музичке кутије. Породичне фотографије ту су чуване заједно са колекционарским примерцима портрета истакнутих личности или репродукцијама дела ликовне уметности.

У Збирци се налази један такав албум мањих димензија, у украсном кожном повезу са металном копчом, са 26 фотографија литографисаних портрета познатих личности српске историје. Сличан њему је и албум за који се сматра да је припадао Јанку Шафарику, историчару, професору Лицеја у Београду, оснивачу Народног музеја и библиотекару Народне библиотеке.

Један од најстаријих у збирци је албум Фотографских снимака из околине Лесковца и Врања, који је 1879. године израдило Географско одељење Главног ђенералштаба.

Породични албуми с прелаза из 19. у 20. век представљају симболе модерне грађанске породице, на шта указује и албум песника Милана Ракића, или интересантан примерак албума са музичком кутијом породице Јанковић.

Наменски албуми, уникатни или прављени у ограниченом тиражу, појављују се разним поводима. Тако је албум Хилендар Српска царска лавра у Светој Гори Његовом Величанству Краљу Србије Петру I за спомен његове високе посете 25. марта 1910. године сачуван у два примерка, од којих се један налази у Збирци Народне библиотеке Србије, а други у Војном музеју.

Веома интересантан је и уникатни примерак албума Руског кадетског корпуса из Сарајева, који су кадети уручили краљу Александру Карађорђевићу на Ускрс 1928. године. Уз изузетне руком сликане илустрације, у албуму се налазе фотографије из живота и рада руских кадета. Оне представљају изванредан извор за изучавање живота руских избеглица, којима је краљ Александар пружио уточиште после Октобарске револуције.

Поздрав из...

Најбројнија у Фонду фото-докумената јесте колекција разгледница са неколико десетина хиљада примерака који су настајали од краја 19. до почетка 21. века. Најобимнији део те збирке штампан је у периоду од 1950. године, да би са појавом нових медија на прелазу у 21. век, био забележен знатан пад њихове продукције.

У тренутку када се разгледнице све ређе штампају и шаљу, када експлозија нових технологија помера границе у нашем односу према фотографији и фотографисању, Збирка Народне библиотеке Србије добија на још већем значају јер убедљиво и аутентично подсећа на време које је заувек прошло.