Јапански ђаци уче да пишу помоћу ритма

Професор Универзитета у Кобеу истраживао је развој вештине писања код јапанских ученика првог разреда. Показало се да сазнања о процесу савладавања латиничног писма не могу у потпуности објаснити како се развија рукопис код јапанског слоговног писма јер је приликом учења хирагане посебно важно поштовати одређен редослед и ритам у прављењу покрета.

Према резултатима првог дела студије о развоју вештине писања, учење абецеде у детињству заснива се на комбинацији два процеса: на визуелном памћењу знакова и развоју финих моторичких вештина да би се постигла жељена путања оловке.

Истраживање је затим трагало за развојем динамике покрета код јапанских ученика првог разреда основне школе. Професор Тецуши је испитао и како су на њихове покрете утицале одређене друштвене норме које су владале у учионици.

Током истраживања, деца су стално подстицана да обрате пажњу на специфичне захтеве писања сваког знака, укључујући редослед потеза, завршне потезе и ритам покрета. Док је професор посматрао индивидуалне варијације у развоју рукописа код шест ученика који су учили у истој учионици, приметио је две заједничке тенденције: покрети пера су се јасно разликовали за сваку врсту завршног потеза (заустављање, померање или скок), а постепено се усталио и доследан редослед покрета. Ти аспекти развоја рукописа углавном су занемарени у истраживањима која се спроводе у деловима света где се пише латиницом и неким другим писмима.

Истраживање је показало да процес развоја рукописа објашњен на латиничном писму - који зависи од стицања финих моторичких вештина у рукама, и памћења одређених знакова ‒ не може у потпуности објаснити процес развоја рукописа код јапанског писма.

У тој језичкој заједници чини се веома важним учење обрасца ‒ одређеног редоследа покрета који одговара писму. Студија такође сугерише да процес учења писања диференцијацијом физичких покрета може бити повезан са феноменом специфичним за културу кинеских знакова, познатим под називом „ваздушно писањеˮ, када људи несвесно померају прсте покушавајући да се присете одређеног знака.

Налази професора Тецушија објављени су у „Развојној психобиологији".

 Приредила Татјана Цвејић

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 18. септембар 2025.
13° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом