Нови лек у онкологији: резултати клиничке студије

„Резултати студије веома су импресивни и клинички значајни. Вероватно ће утицати на промену терапије код пацијената у поодмаклој фази рака бубрега и оних чија је болест напредовала у току стандардне терапије. Не можемо спекулисати када ће ниволумаб постати део редовне клиничке праксе. Надамо се да ће студија допринети томе да се ускоро нађе у редовној примени", рекла је докторка Шарма, руководилац студије.

У студији је учествовао 821 пацијент из целог света. Испитивање је трајало од октобра 2012. до марта 2014. године. Међу пацијентима који су лечени ниволумабом забележено је 45% смртних случајева, а код оних који су примали еверолимус ‒ 54%. Укупан ризик од смрти, из било којег разлога, био је 27% нижи код пацијената који су примали ниволумаб. Студија је завршена прошле године, када је постало јасно да је животни век оболелих на терапији ниволумабом дужи. Тим пацијентима је понуђено да наставе са третманом, док је онима који су били на еверолимусу препоручено да пређу на нови лек.

С друге стране, било је примедби оних који сматрају да такве студије не приказују довољно транспарентно могуће контраиндикације и смртност услед неког другог разлога (срчаног удара, на пример) у току експерименталне терапије.

У међувремену, међународна фармацеутска компанија „AbbVie" и Центар „Андерсонˮ склопили су трогодишњи уговор за нова истраживања у оквиру којих ће се обављати преклиничка, клиничка испитивања и студије евалуација експерименталних идеја на новом пољу имуноонкологије.

Имунолошки одговор пацијента може се појачати посебном методом која се примењује код меланома: узимањем Т-ћелија из тела оболелог. Специфичне ћелије се затим умножавају у лабораторијским условима и враћају у организам пацијента. Постоји и ин витро техника генетичког инжењеринга Т-ћелија, којом се рецептор креира тако да препозна специфичан антиген, што додатно повећава могућност за бољу терапију.

„Годинама смо сањали о добу персонализоване и молекуларне медицине, у коме можемо да изаберемо терапију базирану на геномском профилу сваког пацијента и сваког тумора ‒ и то се коначно остварило", рекла је Џули М. Вос.

Постојећи лекови у имунотерапији већ су у могућности да спрече појаву тумора, или да значајно продуже живот пацијентима који болују од меланома, рака плућа, а испитује се како делују и код других облика рака.

Истраживачи и доносиоци одлука успели су у свега неколико година да имунотерапију преселе са „клупе за резервне играчеˮ на „теренˮ, у игру. „Поносни смо и свесни да је за напредак било потребно много времена, године посвећености разним истраживањима у циљу што бољег разумевања механизама који регулишу имунолошки систем. Али успели смо, развијене су терапије које циљано користе имунолошки систем у борби против рака", истиче проф. др Џед Воклок, шеф Одељења за меланом и имунотерапију у Онколошком центру „Слоун Кетерингˮ у Њујорку.