Природни фактори и здравље

То значи да су поједини рејони повољни, док су други неповољни или мање погодни за живот и здравље. Код неких регија је негативне утицаје могуће ублажити захваљујући напретку науке.

У геохемијском погледу, у Србији се јасно издвајају две провинције: оловоносна терцијарна геохемијска провинција (подручје Динарида и Српско-македонске масе) и бакроносна кредно-терцијарна која обухвата Карпато-балкански масив. У оловоносној провинцији земљиште и вегетација могу бити са повећаним садржајем олова и других тешких метала.

Земљиште над карбонатним седиментима богато је калцијум-карбонатом, што даје врло плодно тло, а рахитис код животиња је врло редак. Такви рејони су код нас у западној Србији, на подручју Таре, Златибора, Златара, као и планине у источној Србији.

Подручје Србије има разноврстан геолошки састав, обиље термалних и минералних вода. Минерали улазе у састав свих ткива као градивне материје многих фермената и ензима, имају значајну улогу у метаболизму материја.

Човек не може да произведе ниједан минерал већ их уноси преко воде и хране. Ти микроелементи могу да буду заступљени у оптималним или токсичним дозама или да буду дефицитарни.

Терени (не)погодни за живот

Калцијум и флуор су одговорни за кости и здраве зубе. Калијум и натријум су важни за одржавање осмотске равнотеже између ћелија и телесних течности. Хлор је неопходан у процесу варења хране. Магнезијум је витално важан за функционисање кардиоваскуларног и нервног система. Гвожђе, кобалт и бакар су важни у стварању хемоглобина и еритроцита. Јод је неопходан за штитну жлезду, цинк за панкреас и метаболизам угљених хидрата, беланчевина и масти. Селен је са витаминима А, Ц и Е снажан антиоксиданс.

„Сви ови минерали имају и друге значајне функције у организму. Они нису присутни само као самостални елементи у слободном, јонском стању, већ су чешће у организму у облику једињења, киселина (какве су хлороводонична, азотна, угљена, сумпорна, силицијумова, фосфорна, сирћетна и друга) затим у саставу база (попут натријум-хидроксида, калијум-хидроксида, амонијум-хидроксида, магнезијум-хидроксида и сл.) или пак ензима, соли, пуфера и других сложених органских једињења", објашњава проф. др Томислав Јовановић, физиолог и балнеолог.

У тропским пределима, где је земљиште богато гвожђем и алуминијумом, могућ је токсичан учинак на организам. Као последица концентрације алуминијума у храни, јавља се изражен колорит код папагаја, колибрија и других тропских птица. У киселим влажним тропима животиње су због недостатка калцијума ниже у односу на оне у екваторијалном делу Африке и саванама богатим калцијумом.

Цезијум и стронцијум су главни „противнициˮ калцијума и калијума и ремете кости, ћелије и генетски потенцијал. После Чернобиља код нас се бележе области са повећаним садржајем тих радиоактивних елемената у биолошком материјалу.

У регионима чије стене имају повећани садржај молибдена (што је случај са западним делом САД, али и неким другим регионима у свету) бележе се молибденске токсикозе, док се у гранитним масама широм планете јављају подземне воде са високим и врло високим садржајем флуора, што у једном броју случајева доводи до коштане флуорозе. Вишак флуора у води имају Кина, Индија, Шри Ланка, Гана, Танзанија. На северу Гане се, на пример, бележи учестала дентална флуороза.

Дефицит и суфицит минерала

У 56 појава минералних вода у Србији садржај флуора већи је од два мг/л и пење се и до 25 мг/л. Максимално дозвољена количина је један мг/л. Код нас су због високог садржаја тог елемента у води за пиће у околини Прокупља забележени случајеви скелетне флуорозе.

„Поред 300 изворишта термоминералних вода, Србија обилује климатским потенцијалом, а најпознатији су Златибор, Јавор и Ивањица, затим Голија, која је потпуно неискоришћена. Ту је и Копаоник са 78 термоминералних изворишта. Исту цифру ‒ 78 бањских и климатских места има цела Француска. Затим, Сокобања, која је и бањско и климатско место и планина Озрен изузетно погодна за опоравак и боравак људи ради очувања здравља", каже проф. др Томислав Јовановић.

Најпогоднијим климатским местима код нас сматрају се она где долази до „судара" континенталних и медитеранских ваздушних струја, јер то даје посебан однос између позитивних и негативних јона у ваздуху и благотворно делује на организам.

Формације кристаластих шкриљаца су врло распрострањене на континенталним штитовима и платформама, има их и у Србији и обично су сиромашне селеном.

Познато је да селен има антиоксидантну улогу у организму, а поједине студије доказале су и његово антиканцерогено дејство. Неке земље, попут Финске, додају селен у земљиште или у храну.

Дефицит јода у храни и води ризик је за 1,6 милијарди људи у свету који тај недостатак трпе. Могуће последице су ментална ретардираност, оштећење мозга, а бележе се и појаве ендемске гушавости услед недостатка тог хемијског елемента.

Ендемска арсеноза, настала услед вишка неорганских облика арсена који путем воде и хране доспевају у организам, обухвата подручје јужног Тајвана, Чилеа, Аргентине, Мексика, Кине, Бангладеша. Повећан садржај арсена присутан је и у неким извориштима Војводине.