„Голија Студеницаˮ, Тара–Дрина: стара и нова заштићена подручја

У Заводу за заштиту природе Србије најављене су активности у циљу ширења заштићених подручја, која тренутно износе 6,53 одсто. Завршене су студије за нова заштићена подручја као што су паркови природе „Радан“ и „Мојстирско-драшке планине“ и предели изузетних одлика „Маљен“ и „Столови“.

Активности на повећању површине заштићених подручја реализоваће се кроз ревизију и израду студија заштите за 13 подручја, као и истраживања за осам подручја, међу којима су планине Цер, Медведник, Мучањ и простор Горњачке клисуре. Очекује се да Србија постане богатија за још један резерват биосфере ‒„Бачко Подунавље".

За сада се на светској листи налази Резерват биосфере „Голија Студеница" (од 2001. године).

Миливоје Крвавац, стручњак Завода за заштиту природе Србије, каже за РТС да је септембра 2015. године послат годишњи извештај у Париз поводом ревидирања стања Резервата биосфере „Голија Студеница" и да је стигао позитиван одговор.

Међународни саветодавни комитет за резервате биосфере наглашава у извештају да „Голија Студеница" испуњава све критеријуме за своју досадашњу позицију и упис у Светску мрежу резервата биосфере и похваљује ефикасно управљање и напредак у развоју.

Такође, даје се подстицај за даље програме одрживог развоја кроз сарадњу и установљење форума заинтересованих страна који ће имати саветодавну улогу у управљању Резерватом.

„Реч је о огромном подручју. Сам назив Голија је настао од речи ‒ големо. То је неких 70 000 хектара површине, пре свега шума, са сегменатима у које секира ʼније ушлаʼ више од 70 година. Реч је о очуваним шумама под првим степеном заштите. Примарна улога заштите састоји се у очувању генетског, специјског, екосистемског, па и предеоног фонда", рекао је Крвавац.

Са проглашењем резервата биосфере обезбеђује се заштита биодиверзитета, а побољшава се и економско-друштвени статус становништва. Осим што је знаменит као парк природе, Резерват „Голија Студеница" има и културолошки значај који му даје манастир Студеница.

Поред новог резервата биосфере на мапи Србије, могућ је упис још једног прекограничног заштићеног подручја.

„Наш план је да номинујемо прекогранични резерват Тара‒Дрина. На територији Републике Српске биће ускоро проглашен Национални парк „Дрина". Имамо идеју да га увежемо са Националним парком „Тараˮ кроз једно велико прекогранично заштићено добро. То би био наш први прекогранични резерват биосфере", најавио је Крвавац.

Завод за заштиту природе Србије представио је и иницијативу за заштиту новог националног парка у Србији „Кучај-Бељаница", који се одликује значајним очуваним и нетакнутим просторима природе и шумским екосистемом те представља непроцењив резервоар водног богатства Србије.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 18. јул 2025.
23° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом