Живот бедуина

Њихови преци давно су укротили камилу, што им је знатно олакшало преживљавање у пустињи. Али бедуини за себе не могу тврдити да су прави господари пустиње. Без оаза које им омогућавају живот, они не би могли да преживе путовања преко опасних дина.

Решење за опстанак у пустињи усвојили су једини људи који ту живе ‒ бедуини. Они за свој успех треба да захвале изузетном партнерству ‒ пре више од три хиљаде година њихови преци су укротили једногрбу камилу. Она је скоро једнако добро прилагођена пустињи као арапски орикс, јер може да путује и педесет дана без воде.

За дуга путовања кроз пустињу, камиле у грби носе властите залихе хране у виду масти богате енергијом. Иако су само малобројни бедуини прави номади, многи још напасају своје камиле у пустињи. Али да би нашли довољно хране за своје животиње ‒ морају да буду у покрету.

Најбољи јахачи камила

Салиф бен Хамад Алхиби одрастао је као прави пустињски номад. Он следи трагове као што су далеки облаци, који би њега и његове саплеменике могли одвести до свежих пашњака. Салиф жели да његов син Хазар научи бедуинске вештине, а најважнија је ‒ јахање камиле.

Отац и син крећу на годишњи фестивал на ком ће се такмичити с најбољим јахачима камила у земљи. Пут ће их водити кроз најсуровије пределе на свету, али путовања су део њиховог живота. Бедуини хиљадама година лутају целом Арабијом ‒ од великих пешчаних дина југа, до стеновите дивљине севера.

Одувек су вешти ловци. Стотинама година су урезивали поруке за друге путнике и упутства како да пронађу најбоље пашњаке или крда дивљих животиња. Тако су древне бедуинске вештине пренете на нову генерацију.

Под ведрим пустињским небом температура пада довољно за логорску ватру. Приповедање је древна бедуинска традиција. То је, ипак, земља у којој је настала збирка прича „Хиљаду и једна ноћ".

Исушивање Арабије

У неким деловима Арабије стене причају још занимљивију причу. Цртежи који су настали пре више хиљада година приказују богате пашњаке пуне животиња. На њима су лавови и нојеви који више не лутају арабијским тлом.

На крају последњег леденог доба, пре десет хиљада година, Арабија је била зелена, али отад постаје све сушнија. Исушивање Арабије је утицало и на нестанак неких цивилизација.

Тајне рушевина Набатејског царства

У Мадаин Салиху у Саудијској Арабији и Петри у Јордану налазе се изузетне рушевине Набатејског царства. Њихова цивилизација је била изграђена на трговини драгоценом материјом која се извлачила из једне пустињске биљке. Набатејци су открили да дрво, кад се засече, даје смолу јаког мириса. Кад им је царство било на врхунцу, она је била вреднија од злата.

Кад се запали, смола ствара опијајући мирис - слатку арому тамјана. Њен дим је јак антидепресив. Можда су управо зато обичном смолом били опчињени сви, од древног Египта до раног хришћанства. Популарност је задржала широм Арабије све до данас.

Ка непрегледном мору дина

Набатејско царство је цветало захваљујући трговини тамјаном. Међутим, како је пустиња постајала све сушнија, трговачки путеви су се померали, па је Царство почело да пропада.

Бедуинска стратегија сталног покрета постала је једини начин опстанка. Камену пустињу северне Арабије непрестано мрве врелина и ветрови.

Тако настаје песак који ветар доноси на југ, стварајући непрегледно море дина, Арапима познато као Руб ел Кали, а западњачким истраживачима једноставно као Празан простор.

Пошто је велико као Француска, то је уједно и највеће пешчано пространство на свету. Неке дине могу бити дуге и по 150 километара.

Приредила Тања Чанић-Млађеновић  

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 18. јул 2025.
23° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом