Интервју са Дeјвидом Лејером: развој дигиталног радија

Аналогни радио се развијао у доба такозване електричне ере и успео да одржи важно место у другој половини двадесетог века, упркос тадашњем бурном развоју новог конкурента ‒ телевизије. Дигитални радио ступа на сцену још деведесетих година и претендује да постане успешна замена аналогном AM и FM радију.

Појавом великог броја мобилних сервиса, радио-емитери су добили нове начине за „обогаћивањеˮ слушалачке публике, као и нове облике развијања конкуренције. Развој и примена дигиталног радија постају све важнији и интересантнији, како за стручњаке тако и за ширу јавност. 

Тим поводом у Београду је у другој половини марта ове године, на позив Института инжењера електротехнике и електронике Србије и Црне Горе (IEEE), гостовао Дејвид Лејер, један од најбољих светских инжењера за развој дигиталног радија, који је у Радио-телевизији Србије одржао предавање о развоју дигиталног радија.

Боравећи у Београду, угледни инжењер и предавач је посетио и телекомуникациони и туристички део комплекса торња на Авали, и уверио се у квалитет најмодерније опреме за мрежу предајника земаљске телевизије. Заједно са професорком Ирини Рељин - помоћницом министра трговине, туризма и телекомуникација и Слађаном Станковићем - руководиоцем Сектора технике Јавног предузећа Емисиона техника и везе, господин Лејер је разговарао и о стратегији дигитализације радија у нашој држави, о предајничној опреми и осталим предусловима неопходним за увођење мреже дигиталног радија. Господин Дејвид Лејер нам је, као један од директора Националног америчког удружења емитера „НАБ", пренео и корисна искуства о развоју дигиталног радија у Сједињеним Америчким Државама.

Реците нам нешто о радио-технологији, радио-стандардима и дигиталном емитовању звука.

Зашто је важно увести такав дигитални стандард за радио?

‒ Дигиталним радиом се се бавим више од двадесет година. У Националном удружењу емитера радим од 1995. године, од времена кад се у Сједињеним Државама размишљало о различитим технологијама дигиталног радија. Имао сам искуства у дигиталним комуникацијама, тако да су ме ангажовали као стручњака за дигиталну технологију.
У САД нам је требало око десет година да стандардизујемо систем који користимо, а који се зове HD радио. То је систем који функционише у оквиру постојећих FM и AM радио-таласа. Данас у Сједињеним Државама имамо неколико хиљада радио-станица које користе ту технологију. HD радио-технологија се углавном користи у САД, а сада и у Канади и Мексику. А у многим земљама се не користи. Мислим да су на Филипинима прихватили HD радио.

Још једна веома популарна радио-технологија је DAB - дигитално аудио-емитовање. То је, заправо, прва радио-технологија која је настала у Европи деведесетих година прошлог века. Систем је побољшан само неколико година по увођењу и сада је најпопуларнија верзија дигиталног радија у Европи. Та побољшана варијанта се зове DAB плус (DAB+). Пре неколико недеља сам био на конгресу у Женеви, на Конференцији о дигиталном радију, којој су углавном присуствовали Европљани. Заправо, мислим да сам био једини учесник из Северне Америке. Али веома је узбудљиво бити сведок колико се DAB плус шири у Европи. Један од разлога због којих сам дошао у Србију јесте да одржим предавања о дигиталном радију на којима ћу говорити о томе колико тренутно у Европи има сервиса дигиталног радија који користе DAB плус.
Питали сте ме: „Зашто дигитални радио?"

Да ли је важан?
‒ Веома је важан. Један мој колега из Националног удружења емитера воли да истакне да је радио, заправо, последња аналогна технологија. Ако узмете у обзир телефон, телевизију, фото-апарат... Више нико нема фото-апарат са филмом јер се данас користе дигитални фото-апарати. Посебно FM... Аналогни FM је веома добар сервис.

У Сједињеним Државама је заступљен аналогни радио.
‒ Имамо и FM и AM аналогни радио. Они су и даље главни принципи радио-сервиса у Сједињеним Државама. Дигитални радио се спорије развија него што се мислило. Међутим, веома је важно имати дигитални радио. За емитере је то важно јер је ефикасан. Тема о којој су Европљани причали на Конгресу о дигиталном радију у Женеви тиче се исплативости емитовања кад се користи DAB у поређењу са FM-ом. У својој презентацији користим графикон на ком се упоређују трошкови током времена. DAB је веома исплатив за емитере. За слушаоце је погодан јер пружа много више услуга. Обухвата мултиплекс, а мултиплекс има много различитих радио-сигнала. Да у Србији постоји приступ DAB-у, имали бисте прилику да слушате много више емисија него данас.

Покрива различита подручја.
‒ Захваљујући дигиталној технологији, DAB може да оствари такозвану једнофреквентну мрежу која омогућава да путем слабих одашиљача покривеност сигналом буде велика. Понављам да је FM одличан сервис, али да је дигитални радио - бољи.

Јефтиније је?
‒ Треба направити цео систем, тако да у почетку свакако није јефтиније зато што морају да се направе нови предајници, изгради инфраструктура, а и корисници морају да купе нове пријемнике. За све то је потребно време и зато је боље почети што се пре може. Треба испланирати мрежу, обезбедити да произвођачи аутомобила имају могућност да уграде дигитални радио. Највећи задатак који су амерички емитери и компаније које се баве дигиталним радиом имали био је да постигну да произвођачи аутомобила уведу у своје производе и дигитални радио. Тренутно у САД око 70% нових аутомобила има уграђен и дигитални радио. А то је веома важно. То значи да ће за шест-седам година све више аутомобила и људи имати приступ дигиталном сервису.

Али могу да користе и FM радио-таласе уколико их имају на дигиталном уређају?
‒ Аутомобили који имају уграђен дигитални радио углавном подржавају и аналогни сигнал. Имам пријатеља у Женеви, возио ме је својим аутомобилом који има уграђен DAB радио. Слушали смо DAB у Женеви. Али може да има и пријем FM станица. Систем који користимо у Сједињеним Државама је смишљен тако да омогућава и пријем аналогних радио-станица. Радио у САД се углавном слуша преко аналогних FM и AM станица.

Крај првог дела, наставак разговора можете прочитати у сутрашњем тексту.