Једна од мистерија нашег организма

И ћелије и органи представљају савршенство у људској еволуцији, подсећа у разговору за Интернет портал РТС-а др Иван Залетел, асистент на Институту за хистологију и ембриологију Медицинског факултета у Београду.

„Када се праве поређења, на пример, да је рачунар један вештачки мозак ‒ то је поприлично смешно, нарочито за људе који се баве неуронаукама, јер колико год да наука напредује, ви никада нећете моћи вештачки да смислите нешто тако савршено као што је ћелија", истиче др Залетел.

Моћ самообнављања

Ћелија је и даље велика непознаница, посебно је загонетан начин на који се обнавља. Данас знамо да све ћелије у ткивима обављају најразличитије функције, па и функције регенерације у одређеном органу. Те ћелије које имају способност обнављања називамо матичним ћелијама.

Како објашњава наш саговорник, данас је познато да већина ткива у људском организму има матичне ћелије, које се могу поделити у две велике групе ‒ ембрионалне матичне ћелије и адултне.

Ембрионалне матичне ћелије постоје у првим данима развоја ембриона и по својим карактеристикама су плурипотентне ‒ у току свог сазревања имају способност да дају све ћелије људског организма, „а њих је много, веровали или не, више од две стотине", истиче Иван Залетел.

Адултне матичне ћелије постоје у органима и ткивима након рођења и имају задатак да замењују остареле и мртве ћелије, као и да врше обнову ткива и органа након повреде. За разлику од ембрионалних, те ћелије немају способност да током свог сазревања дају све ћелије људског организма, већ само одређене типове ћелија.

Др Залетел из овога закључује да ембрионалне матичне ћелије представљају идеално терапијско средство за лечење бројних болести и стања, што потврђује и експлозија истраживања и нових открића у тој области.
Међутим, наш саговорник истиче велики проблем етичких принципа повезаних са добијањем тих ћелија, односно њиховим узимањем од донатора.

Докле се стигло

Данас се истраживачи много више баве адултним ћелијама, тако да се неке од њих могу добити из различитих ткива ‒ масног ткива, коштане сржи, одређених делова млечних зуба... а у процесу свог сазревања могу да дају ћелије мишића, кости, хрскавице, што има велику терапијску примену.

Најчешће се одређене ћелије узимају из масног ткива оболелих пацијената, узгајају се и умножавају у лабораторијским условима, а затим враћају пацијентима у оболели орган у циљу лечења.

Велику и значајну област истраживања представља „ткивни инжењеринг" ‒ креирање вештачких органа и ткива. Др Залетел објашњава да се матичне ћелије и одговарајући биоматеријали користе као „скелет за формирање органа, на који се касније каче лабораторијски створене ћелијеˮ, и истиче да захваљујући томе „долазимо до наде за пацијенте чији је орган изгубио функцију".

У наредном тексту указаћемо на највећа истраживања у области терапијске примене матичних ћелија.