Нови аспекти музеологије

Орнитолошка збирка је једна од најбогатијих и највреднијих збирки Завода ‒ са фондом који броји око две хиљаде експоната.

Међу најстаријим експонатима су препарати белоглавог лешинара из 1910. године са Обедске баре и експонат орла крсташа који је преузет из старе збирке Гимназије у Сремским Карловцима.

Збирка представља разноликост готово свих врста птица Војводине и Србије.

Мр Никола Стојнић, орнитолог, сарадник за заштиту птица у Покрајинском заводу, каже за РТС да Завод не узима живе примерке, али да у збирци постоје и врсте које су ‒ у време када су биле бројније и незаштићене ‒ одстрељене у природи.

„С друге стране, број налаза мртвих примерака, случајно или намерно страдалих, из различитих извора и даље је релативно велики. Збирка се у актуелном периоду на тај начин попуњава. Одређени број долази до наше збирке и приликом заплена", објашњава мр Стојнић.

Научни значај орнитолошке збирке несумњиво расте с временом. У генетичким истраживањима птица, на пример, анализирају се особине популација, еволуциони путеви, кретање.

„За таква истраживања је потребно врло мало крви, што сваки од ових препарата има, пошто се у основу пера, поготово крупних пера, налази једна, да тако кажемо, кап крви", каже Стојнић.

Управо та кап крви, односно чак и један њен мањи део, може да послужи за генетичку анализу. Тако је могућа реконструкција читаве генетичке слике птица.

„Занимљив је пример орлова крсташа. Они се сада генетички анализирају на простору читаве Панонске низије, а ми у том послу сарађујемо са колегама из Мађарске. Сви узорци се шаљу у један централни депо и тако се реконструише, на пример, да ли су наши панонски орлови крсташи ближи генетички са јужноевропским или са казахстанским орловима. Музеологија на тај начин поново добија на значају", закључује Стојнић.