Kако су Грци волели хероје и жудели за славом

Научници 19. века прелазили су преко тих оскудних података, не поклањајући им много пажње, базирајући се само на ономе што је „историјскоˮ. Нису се бавили анализом митолошког материјала са циљем да у њему пронађу одразе историјске стварности.

До прелома је дошло тек крајем 19. века, када се у директној вези са археолошким налазима испоставило да су хомерском периоду претходили многи векови развијене културе чији су главни центри били Крит, Хелада и град Троја.

Стари Грци нису имали јединствену причу о стварању света, већ неколико веома различитих и контрадикторних творевина.

Стварање митова је описано у Хесиодовој „Теогонијиˮ, најраније познатом извору о грчком погледу на свет. Према њему, свет почиње од Хаоса, иако вероватно многи сматрају да је Зевс одувек био врховни старогрчки бог.

Митологија нам може доста рећи о људима из старе Грчке, али мало о томе одакле је она уопште „дошлаˮ. Историчар Херодот доста је писао о грчкој традицији и упоређивао је са другим културама ‒ као што су египатска, персијска, скитска и феничанска.

Хесиод је пак дао основни „уџбеникˮ из грчке религије, описујући богове и разврставајући их по моћи и делима која су чинили.

С друге стране, митови нам илуструју како су Грци волели хероје, жудели за славом и поштовањем. Такође нам откривају и како су гледали на природу, жртвовање, жене; видимо како су представљени кроз те митске приче. Митови нам расветљују и ритуале, постављају моделе религиозног и етичког понашања.

Будући да љубав има важну улогу у животу богова, али и обичних смртника и да јој се заиста не може одолети иако доноси и радост и тугу, грчка митологија не би могла да се замисли без богиње љубавне чежње Афродите и легенде о њеном сину Еросу и прелепој смртници Психи.

Афродитино порекло је нејасно јер је, према Хомеру, била кћи највишег бога Зевса и богиње кише Дионе, док се, према Хесиоду, родила из морске пене коју је оплодио бог неба Уран. Легенда каже да је под њеним ногама ницало цвеће када је излазила из мора на острво Кипар. Ни богови ни људи нису јој могли одолети.

Најлепши међу боговима ‒ Аполон 

Тројански рат не би могао да се замисли без легендарне приче о Одисеју и Пенелопи.

Током десет дугих година, колико је трајала опсада Троје, Одисеј је извео многа јуначка дела, но лепој Пенелопи као да није било суђено да са њим живи срећно.

Чекајући га двадесет година и одбијајући просце, којих је по легенди било 108, до данас је остала симбол вечне љубави и брачне верности.

О богињи над богињама којој припадају мудрост, наука и уметност, из старих митова сазнајемо мало. По Хомеру, Атина је рођена од Зевса, без мајке, а према Хесиоду, родио ју је сам Зевс из своје главе. Према митолошкој симболици, Атина је била утеловљење Зевсове снаге и мудрости.

Због свог порекла и Зевсове љубави, постала је једна од најмоћнијих богиња грчког Партенона. Најлепши међу боговима био је и Аполон, бог Сунца, касније заштитник ловаца, сточара, пастира и путника а највиши идеал грчке јуначке моћи био је Херкул, персонификација надљудске снаге.

У златној палати на дну мора живео је Посејдон, Зевсов брат, који је својим трозупцем могао да укроти и таласе највеће силине и најнеобузданије ћуди. Био је жестоке и силовите нарави, као и бића којима је владао. Стога не чуди што су се поморци и житељи приморских крајева целог грчког света највише бојали тог божанства, а такође га највише и поштовали.