Хлеб ‒ ризничар колективног памћења

Обредни хлебови

Хлеб је имао значајну улогу у еволуцији и животу човека. Нема цивилизације која није познавала хлеб у разним облицима. Кроз историју је постао жива ризница колективног памћења, сведочанство о етичким и симболичким вредностима. Наша култура је врло богата обичајним хлебом. Има централно место на нашим славама и у другим обичајима. Некада се за празнике и свечаности припремао велики број обредних хлебова. Имали су значајну улогу у животу људи, јер су представљали најпозитивније култне елементе који су породици обезбеђивали срећу, здравље и напредак. Фигурални хлебови украшавани су за празнике фигурама посебног значења ‒ у зависности од животиња гајених у домаћинству или заступљеног вида пољопривредне производње. Временом су обредни хлебови доживљавали многе трансформације и били изложени различитим утицајима, тако да се данас срећу у много различитих облика, назива, мотива и намена.

Балкански и словенски народи придавали су хлебу магијски, култни и културни значај. Хлеб као култни колач симболизује одржавање живота. „Прављење култног колача одржало се у Србији све до данас приликом рођења детета, прославе Божића (коледо), Васкрса и других пригода. Обредни хлеб је увек округао, а горња површина је украшена бесквасним тестом у облику венца или крстаˮ, каже др Весна Марјановић. Она додаје да се посредством хлеба остварују комуникација и јединство у породици и друштву, а одржава веза са божанством. Преко хлеба се показују и родне улоге у породици и друштву, јер док је муж окренут сетви, жетви и млевењу жита, жена ставља руке у тесто, меси и пече хлеб и друга хлебна пецива.

Чувар културне баштине

Обредни и обичајни хлебови могу се у нашој земљи видети у несвакидашњем Музеју хлеба који је настао као плод дугогодишњег сакупљачког рада сликара Јеремије. Почетком деведесетих година он се одлучује да своју збирку прикаже јавности и уједно креће са изградњом објеката у којима ће се након неколико година наћи та збирка. Тако је са 1.200 квадрата око себе и низом објеката успео да реализује збирке са 2.000 предмета, помоћу којих је успео да прикаже како се хлеб правио некада и како је изгледао пређашњи живот мештана.
Музеј је веома специфичан и по томе што се предмети могу и додирнути па се бар мало може дочарати и њихова функција. Аутентичан доживљај посетиоцима нуде звуци ручне вршилице и жрвња који меље. У склопу музеја се налазе огњиште, црква посвећена хлебу, као и фуруна за печење хлеба.

„Путујући по селима, приметио сам необичне објекте. То су били амбари и фуруне за печење хлеба. Слушао сам и бележио многе приче о обредним хлебовима. Тако сам прикупио 400 хлебова и сврстао их у неколико група: подушни, они за рођење, крштење, венчање, Божић, Васкрс и друге празникеˮ, прича Слободан Јеремић Јеремија, присећајући се путовања на којима је прикупио предмете за Музеј хлеба у Пећинцима.
У музеју се налазе и предмети који су се користили за печаћење хлебова. Богатство које смо наследили из далеке прошлости сачувало се до данас. Из збирке се издваја и јединствен славски колач или поскур, како се назива у појединим крајевима. За њега се чува брашно од најбољег жита, јер представља симбол одреднице доброте и благостања.

Велигданске ђаконије

За Ускрс, поред бојења јаја, мешен је одређен број обредних хлебова. Велики ускршњи колач је округлог уплетеног облика са јајетом у средини. „Јајченици" ‒ хлебови обично кружног облика и мањих димензија ‒ на горњој површини имају утиснуто јаје. Деле се за Ускрс укућанима и носе родбини.

„За Васкрс или Велигдан месе се хлебни колачи посвећени Сунцу и Сунчевом колу. Сунчев колач је највећи круг испреплетен од теста, а у средини је црвено јаје. Такође, меси се девет малих хлебова, који се зову сунчићи-колићи. На све хлебове се стављају шарана јаја за васкршњи ручак и дају се за здравље Богу, Божјој мајци, Сунцу, Месецу, Звездамаˮ ‒ на основу својих истраживања у Хомољу, прича нам Светлана Стевић Вукосављевић, национални уметник. Додаје да се месе и гргурци, који представљају клицу, мушко-женски заметак у јајету, развијање винове лозе, развијање листа на дрвећу.

Ускршње ђаконије попут фигуралних хлебова премазују се жуманцетом, представљајући симболично сунчеву светлост. Обичај је у Источној Србији да када младенци склопе брак прве године, а често и касније за Ускрс, ташта меси за зета хлеб „колоˮ који представља Сунце, три Сунчића и три гргурка. Украси га шараним јајима и покрије новом кошуљом, верујући да ће младом брачном пару донети срећну будућност.