Старе разгледнице и Велики рат

Али, да се вратимо на формалне карактеристике природе писања разгледница. То је, пре свега, био вид слања поруке репрезентативног карактера, владања даљином и комуникацијским техникама, доказивање присуства на неком месту. Разгледнице су имале другачију, визуелну поруку, која се обраћала примаоцу нудећи много више од написаног текста. Такође, имале су и емотивно значење за примаоца.

Приликом истраживања фотографије у српској периодици 19. века, историчарка уметности Миланка Тодић запажа да се она углавном појављује у оквиру комерцијалних огласа путујућих фотографа, а да се ретко појављују чланци и вести у којима се о фотографији размишља као о новом медију. Комерцијална продукција фотографија, могло би се рећи и разгледница, ипак је почетком 20. века увидела вредности уметничког и индивидуалног погледа кроз објектив.

Прве фотографије-разгледнице штампане су у Србији у последњој деценији 19. века и биле су тематски разнолике ‒ од панорама градова, преко портрета истакнутих личности, до репродукција уметничких дела. Традиција штампања ратних разгледница датира још пре балканских ратова. Народна библиотека Србије чува посебну колекцију из тог периода, свакако и Војни музеј, објашњава Милена Марјановић, историчарка уметности.

Један од најпознатијих српских ратних фотографа, Риста Марјановић своје фотографије као разгледнице махом је штампао у Паризу. Једна од њих је „Егзодус народаˮ, чији је издавач париски Fillo Gravure. Осим у Паризу, издавачи српских ратних разгледница налазили су се у Берлину, Женеви, Марсеју, Лиону, Бечу и другим градовима.

У Сарајеву је радила штампарија Јакоба Капона која се, између осталог, бавила издавањем фотографија војног свештеника и фотографа Ристе Шуковића. Једна од његових фотографија је „Везиров мост на Дриниˮ из 1915. године. Сликар-фотограф Владимир Бецић дао је да се штампају разгледнице ‒ једна приказује како краљ Петар Први Карађорђевић напушта територију Старе Србије, друга је портрет Флоре Сендс.

Љубиша Валић је штампао разгледницу „Три јунака, три сокола ‒ Видовдан 1914ˮ, на којој су приказани чланови Младе Босне.

Разгледнице су штампане и у Пећи, Подгорици, Ђаковици и на Цетињу.

У Београду је за време рата неколико књижара издавало разгледнице које су често имале веома директне пропагандне поруке. Међу њима је разгледница-цртеж „Помозите српским заробљеницимаˮ, штампана на српском, француском и енглеском језику, док је комерцијално најефектнија била разгледница руског фотографа Самсона Чернова, на којој је приказан рањени дечак војник коме је бомба разнела руку, објашњава Милена Марјановић за Интернет портал РТС-а.