Како су настали универзитети

У свом ауторском тексту, Никола Ачански, студент филозофије из Новог Сада нас упознаје са историјом настанка универзитета на тлу Европе.

Платон је подучавао младиће из знања филозофије, математике и гимнастике, као и о ваљаном политичком понашању. Та академија је трајала готово хиљаду година, све до 529. године.

Непосредно затим, Аристотел у својој школи Ликеји, 335.године пре н.е. отвара институцију која је ширила знања из филозофије и других наука попут ботанике, историје итд.

Ачански нас потом упућује на чињеницу да 529.године, цар Јустинијан затвара све нехришћанске школе, чиме заправо настаје крај античком периоду и филозофији уопште. Следи дуги, готово хиљадугодишњи годишњи период ,,познатог,, мрака раног средњег века, све до 12. века.

Значај првих универзитета

Тек тада настају први универзитети намењени вишим друштвеним слојевима, те тако у 11. веку настаје универзитет у Болоњи, а одмах потом и у Паризу, који је тек у 13. веку званично признат за универзитет.

У то доба, Француска постаје универзитетски центар у коме се школују људи из суседних земаља.

Основ образовања је наравно теологија, али и тзв. Седам слободних вештина: тривиум (граматика, реторика, дијалектика), квадривијум ( геометрија, аритметика, астрономија и музика). Занимљиво је да се већ тада поједини универзитети специјализују, па тако, онај у Болоњи за право, а универзитет у Палерму за медицину.

Значај тих универзитета није био само у преношењу знања, већ су то била места на којима се одвијао један слободнији, критички дискурс који је био изузетно важан.

Од 12. века па надаље, долази до јачања градова, порастом економске моћи, те тако и већих слобода за шире слојеве друштва и приступа знању.

Потреба за медицинарима, правницима и писарима, постаје све већа, па су тако почетком 14. века у Европи постојала 23 универзитета, док се почетком 16. века тај број повећао на 70.

За наш простор је занимљива, и готово непозната чињеница да је у Београду још 1630. године постојала гимназија коју су основали језуити (баш као и оне у Сремским Карловцима и Новом Саду, нешто касније), и чији су ученици већ тада изводили неку врсту уличних позоришних представа.

Приредио: Бранислав Гузина