Од римског утврђења до слободне луке

Временом Трст постаје једна од база стварања модерне српске културе. Од почетка проучавања, током 19. века па све до осамдесетих година 20. века, публиковане су бројне студије о том граду. О раду српске црквене општине, о карактеристикама српске Цркве Светог Спиридона, и уопште о животу Срба у Трсту, много података доносе дела и научне студије Јована Радонића, Мите Костића, Јована Гавриловића, Љубомира Дурковић Јакшића, Миодрага Пурковића, Ђорђа Милошевића, Маризе Бјанко Фјорин, Марка Дога, Дејана Медаковића, Милорада Павића и других.

Почетак новог миленијума обележен је објављивањем грађе важне за даље изучавање ове теме. Архив Србије је објавио Попис архивске грађе Српске православне црквене општине у Трсту, као и Конзулска писма и извештаје Конзулата у Трсту од његовог оснивања 1884. до 1914. године, када је Трст био међународна осматрачница за српску политику.

Током векова Трст су са великим интересовањем гледали Византијско царство, Франачко царство, Венеција, епископи из Аквилеје и Хабзбурговци.

Прекретницу у историји Трста означава 1719. година, када је, као и Ријека, проглашен за слободну луку ‒ „порто франко". Фискалне олакшице и ослобађање робе од царина привлачили су трговце и друге предузетнике, морепловце, а са њима и разне авантуристе спремне да окушају срећу на новом терену. Било је Немаца, Грка, Јевреја, Цинцара, Словена са окупираних млетачких и турских територија, међу њима и Срба који се у Трсту трајно насељавају од 1736. године.

Припадници различитих религија повезују се у заједнице које се ту зову „национи". Осим трговачких и фискалних повластица људе је привлачила слобода вероисповести која је била шира него у било ком другом делу Хабзбуршког царства.

За време владавине Марије Терезије Хабзбуршка монархија је постала водећа сила на европској политичкој сцени а уједно је била и пример прогресивне апсолутистичке државе. Географски се протезала на подручју централне Европе и имала значајне поседе у северној и јужној Италији. Савременици су говорили да су њени успеси „велика дела једне владарке достојне успеха великог владара".

Мултиетничка и мултиконфесионална, она је под својим окриљем равноправно имала Карловачку митрополију, Унијатску цркву, лутеране и католике.  Изузетно либералан став према другим верама и нацијама добиће посебан подстрек за време владавине Јосифа II његовим Патентом о толеранцији. Управо је тако либерална политичка и религиозна клима омогућила настанак Трста као раскршћа нација, религија и идеја; Трста као жиже трговачке, а често и културне размене.

До осамдесетих година 18. века у Трст је пристигло нешто више од 150 православних хришћана са јужнословенског говорног подручја. Углавном су долазили из венецијанске Боке Которске, отоманског херцеговачког залеђа, Лике, Босне, Крањске горе, Далмације и других крајева... У слободној луци су успешно пословали, и доприносили су значајним учешћем у стварању првог градског капитала. Верска заједница представљала је за њих успешно средство за интеграцију у новом окружењу. 

Године 1780. заједница је бројала око 170 људи, односно 68 породица, 1802. године 309 људи односно 85 породица, али укупан број Срба у Трсту није премашио 360.

За многе од њих Трст је представљао само седиште у ком су положили заклетву и примили диплому аустријског поданика. Известан број православаца учланио се у Заједницу и започео нови циклус поморске трговине и стицања положаја у тршћанском трговачком сталежу. У шта су улагали стечени капитал крајем 18. века, у раздобљу које је изгледало да ће загарантовати капитал и за будућност? Један део је улаган у некретнине, градили су куће, претежно у неокласичном стилу у кварту Борго Терезијано и у околини Цркве Св. Спиридона, али је било и оних који су улагали новац претежно у корист послова којима су се бавили.

Крајем 18. века почела су се формирати осигуравајућа друштва. Зграда Берзе на Пјаци ди Борса и зграда Лојд Адриатика на Пјаци Унита и данас представљају украс града. Поред та два историјска и архитектонска здања, од деведесетих година 18. века у Трсту се јављају и друга осигуравајућа друштва чија је бројност говорила о наглом процвату града у то време. Имена која срећемо на документима тих осигуравајућих друштава припадају неким од главних протагониста историје српске заједнице ‒ Ризнићима, Поповићима, Куртовићима... Повећано учешће илирских трговаца у капиталу осигуравајућих друштава говори исто што и уздизање њихових палата у делу Борго Терезијано ‒ о њиховом успеху и афирмацији у трговачком миљеу Трста. 

Трст, „космополитски град" с почетка 18. века,  имао је нешто мање од 4000 становника. Већ средином 19. века број се повећао на 150 хиљада, и касније нарастао све више.
Међу њима богати српски трговци, финансијери и добротвори несумњиво су дали значајан допринос развоју града као важног трговачког центра (утицали су и у многим другим аспектима развоја). Палате које су саградили сведоче о некадашњем успеху, моћи, угледу и богатству.