Свети Никола и Деда Мраз

 Свети Никола је рођен у другој половини трећег века на тлу данашње Турске. За живота је као хришћански епископ чинио бројна добра дела, мала и велика чуда, посебно морепловцима, деци и сиромашнима, због чега је и добио надимак Чудотворац.

„Лик Светог Николе се, због његових доброчинстава и чињенице да се празнује на преласку једне године ка другој, повезује са ликом Деда Мраза. Верује се да је Деда Мраз, у ствари, попримио лик Св. Николе са брадом, шубаром и крзненим капутом" ‒ објаснила је др Весна Марјановић, етнолог.

До данас је остало веровање да Свети Никола обилази домове уочи Божића и кришом оставља слаткише, воће и играчке за децу.

„У нашој културној средини, поготово на северу Србије, био је раширен обичај да деца уочи Св. Николе остављају добро углачане ципеле на прозору да би у њима добили поклоне. Тај ритуал је преузет из германских култура" ‒ казала је др Весна Марјановић.

Модерну верзију тог обичаја представља ритуал писања писама Деда Мразу. У њима деца наводе списак новогодишњих жеља а писма остављају на прозорима или испред врата, на местима која симболизују границу унутрашњег и спољашњег света. Сматра се да тај тајновити лик који улива наду и оптимизам увек долази споља и издалека, и да се понекад кришом кроз димњак ушуња у кућу да би оставио испод јелке поклоне изненађења.

Свети Никола и Деда Мраз представљају парадигму свеопштег бољитка а поклони које даривају су симболи новог почетка и среће у години која наступа.