Седење у вечитој лепоти

''Облици који се и данас праве представљају јасне форме- уколико их боље анализирате, схватићете да имају све што и оне од пре неколико миленијума'', истиче за Интернет портал РТС Марија Бујић, кустос Музеја примењене уметности, аутор изложбе и поставке.

Од ренесансе до сецесије

Међу вредностима које се чувају у Музеју, један од најзначајнијих експоната је из 17. века, у стилу Луја 13 са таписеријом, столица за коју се претпоставља да је припадала ћерки чувеног Бајлонија, Милици, удатој у богату породицу Спиридоновић. 

Многи од ових предмета припадали су некада моћим породицама које су их поклањале својим дружбеницима у старости - био је то начин на који су изражавале захвалост за старање и негу. Касније, необичним и неочекиваним путевима столице су стизале и у Музеј.

Претпоставља се да је једну од њих поседовала сликарка Ани Маринковић. Реч је о изванредној копији француске ренесансе са таписеријом, врло популарном начину израде у 18. веку.

За још један експонат се зна коме је припадао - свештеник Зечевић после Другог светског рата постаје значајна политичка личност, али како је столица у стилу чипндејл дошла до њега - остало је непознато. 

Колекција намештаја Музеја примењене уметности, основаног 1950.године, употпуњавана је углавном откупом, најинтензивније током 60-их и 70-их година двадесетог века, да би до средине 80-их била готово у целости попуњена. Осиромашена грађанска класа и некада богате индустријалске породице биле су принуђене на продају.

Три столице из Северне Италије, датиране у 16 и 17 век доспеле су у Музеј између два рата као део мираза девојке из Истре која се удала у Београду.

За једну од њих, фотељу познату под називом ''Данте'', са сигурношћу се претпоставља да је припадала племићима јер се на наслону налази грб непознате породице из Северне Италије. Позлата је са наслона скинута много касније.

Стручњаци истичу да би сваки музеј био поносан на вредну резбарену столицу која се некада, као део салонске гарнитуре, налазила у Дому Јеврема Грујића. Столица ''режанс'' са почетка 18.века има фантастично очувану таписерију на седишту и наслону, урађену у мануфактури гоблена ''Обисон''. 

Столица на зиду

Свака столица је уметничко дело. Због тога, ауторка изложбе и поставке Марија Бујић, одиже столице са пода на зид - постављене су попут слика, чиме им се даје статус који им и припада- статус вредног предмета примењене уметности.

У 16, 17 и 18 веку фотеље и столице су као носећи елемент намештаја поседовали најмоћнији - поштована је хијерархија која је налагала да само краљ, глава породице или најбогатији чланови друштва седе на столици - за све остале био је намењен табуре. 

Занимљиво је да се у колекцији Музеја нашла и такозвана ''кибиц'' столица из 19.века која је служила да стоји уз карташке столове омогућавајући посматрачима да се наслоне и посматрају партију.

Поједине столице постале су и ''модели'' што је случај са фотељом из Новог Сада у стилу бидермајер, из 1840. године, која се нашла на два уља на платну, радовима сликара Новака Радоњића и Николе Алексића. На једној слици је Нина Савић са сином а на другој адвокат Константин Повић. Слике се данас чувају у Галерији Матице Српске у Новом Саду и део су заоставштине Анице Савић Ребац. 

Инкиостри

Познато је да су столице из вредне колекције МПУ ручни рад али многима од њих ''недостаје'' биографија која је најчешће остала загубљена у времену и простору. То није случај са једином ''нашом'' столицом. Поуздано се зна да је направљена 1907. у Краљевини Србији и да је за њу нацрт дао један од првих српских дизајнера Драгутин Инкиостри Медењак. Рађена је за кабинет Министра просвете који се у то време налазио у згради данашње Вукове задужбине. У једном тренутку, Инкиостри је почео да проучава народну уметност Балканског полуострва и управо те елементе инкорпорирао је у столицу израђену у стилу геометријске сецесије. Добри познаваоци тврде како може да се пореди са најзначајнијим ауторима светске уметности прве деценије 20.века. 

Ка 21.веку

Међу бројним предметима који се чувају у колекцији намештаја за седење Одсека за стилски намештај МПУ, издваја се столица коју је Ханс Гинтер Рајнштајн дизајнирао 1908, створивши по мишљењу стручњака фотељу за сва времена. Са два елемента - белом са назнакама црне на месинганој конструкцији, наговестио је будућност која је чекала израду намештаја. Гарнитура се производила у Бечу до 1914, а њен значај је потврђен и када ју је један од руководилаца чувене ликовне колоније у Дармштату изабрао да буде изложена у њеном галеријском простору.

Колекција столица - уметничких дела у Музеју примењене уметности, укида границе између прошлости и будућности потврђујући да је све већ одавно створено, да се историја у кругу обнавља и понавља, да је истинска лепота трајна.