Родна равноправност и здравље жене, 1. део

Човек је свакодневно изложен стресу, борећи се за егзистенцију, борећи се против сиромаштва, борећи се против загађености околине, нелојалне конкуренције, незапослености, бринући за друге чланове породице; све су то веома тешки услови у којима се данас живи. У таквим условима здравље постаје угрожено.

У овом одељку посветићемо се женском здрављу.
Међу узроцима умирања жена на првом месту је карцином дојке, потом болести крвних судова, па малигне болести других органа. Следе затим болести жлезда са унутрашњим лучењем, болести система за дисање, органа за варење, као и последице деловања спољних фактора. Међу болесницима од ХИВ/АИДС синдрома приближно је трећина жена.

Здравствено стање жена је додатно угрожено и трудноћом, порођајем, материнством с једне, и економском зависношћу и неодговарајућим мерама безбедности и здравља на раду, у саобраћају и код куће, са друге стране.

Жене не поклањају довољну пажњу превенцији. На пример, свега 6,3% жена годишње посети гинеколога, учесталост абортуса је и даље висока, а контрацептивна средства се недовољно користе.

Бар два основна узрока умирања и разболевања жена (кардиоваскуларне и малигне болести) могу се спречити мерама примарне превенције (промоција здравља, развијање здравих стилова живота, бављење спортом и др.) и мерама секундарне превенције (рано откривање болести, нарочито болести репродуктивних органа и др.) Зато у програмима здравствене заштите жена приоритет треба дати мерама промоције здравља и превенције болести.

Нарочити проблем представља очување здравља жена из вишеструко дискриминисаних група (жене са инвалидитетом, Ромкиње, жене са села, расељена лица, жене у менопаузи, оне које су ХИВ позитивне).

Жене из ове групе често немају основно здравствено осигурање. Стога главни принципи треба да буду постизање праведности, односно друштвени модел који ће укључити мере и активности за смањење неједнакости у здрављу; поштовање различитости, будући да се потребе сваке жене разликују зависно од фактора као што је социјално-економски и културни миље, религија, животно доба, физичке и менталне способности, сексуални идентитет.

Одговарајуће службе морале би да пружају женама неопходне информације и да буду доступне свим женама, како би оне оствариле права у погледу услуга, у средини која би требало да препозна њихове потребе и обезбеди приватност, поверљивост информација и сагласност за све интервенције које се односе на њихово здравље. Холистички приступ је такође битан и подразумева свеукупност физичких, психичких и социјално-економских аспеката здравља током целог живота и интегрисан приступ свих релевантних друштвених фактора у планирању и примени мера и активности намењених очувању и унапређивању здравља жена.