Сисари биљоједи имају већу утробу од месождера

Сисари биљоједи имају већу утробу од обично витких месождера, открива међународна студија заснована на 3Д реконструкцији животињских скелета. Код диносауруса, међутим, нема приметне разлике између месоједа и биљоједа.

Међународна студија коју је Универзитет у Цириху спровео на основу 3Д реконструкција животињских скелета први пут открива: сисари биљоједи имају већу утробу од обично витких месождера. Код диносауруса, међутим, нема приметне разлике између месоједа и биљоједа.

Шта огромни диносауруси имају заједничко са ровкама? И једни и други су четвороножни кичмењаци, иначе познати као тетраподи. Тетраподи су током еволуције развили различите телесне облике и величине ‒ од миша до диносауруса ‒ да би се прилагодили различитим окружењима. Њихове навике у исхрани варирају, има потпуних биљоједа, али и искључивих месождера, а та разлика у исхрани одражава се у структури њихових тела. Пошто се биљке обично теже варе од меса, сматра се да је биљоједима потребан већи дигестивни тракт и замашнија утроба. Ипак, та хипотеза никада није научно тестирана.

Нема разлике код диносауруса

Европски тим истраживача, предвођен научницима са Универзитета у Цириху и Техничког универзитета у Берлину, проучио је облик грудног коша код више од 120 тетрапода ‒ од праисторијских до данашњих. Помоћу фотограметрије и техника за компјутерско генерисање слике, научници су направили 3Д базу скелета диносауруса, гмизаваца, птица, сисара и фосилних остатака синапсида (гмизавци слични сисарима). Користећи компјутерску визуелну процену тих података, реконструисали су обим телесне дупље која је оивичена кичменим стубом, грудним кошем и карлицом.

Дошли су до резултата да сисари биљоједи у просеку имају два пута већу телесну дупљу од месождера сличне величине тела. „Ово је јасан доказ да сисари биљоједи заправо имају већи дигестивни тракт", објашњава Марко Клаус, професор компаративне дигестивне физиологије дивљих животиња са Универзитета у Цириху. Међутим, далеко више изненађује чињеница да се тај образац не понавља код преосталих четвороножаца. „Били смо запањени ‒ нема ни најмање разлике између биљоједа и месоједа код диносауруса", објашњавају истраживачи. У студији су испитани фосилни остаци бројних врста ‒ од најранијих водоземаца до највећих биљоједа диносауруса и мамута.

Фундаментална разлика у морфологији

С једне стране, резултати могу указивати на то да је тешко поуздано реконструисати скелет диносауруса. „ С друге стране", објашњава Клаус, „откриће показује да постоји фундаментална разлика у морфолошким карактеристикама између сисара и других четвороножаца." На пример, он претпоставља да другачији систем органа за дисање може бити одговоран за различити утицај који исхрана има на телесну структуру код сисара и диносауруса.

Припремила: Тамара Вешковић 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 17. мај 2025.
11° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом