Четири века од смрти славног Шекспира

Енглески песник и драмски писац Вилијем Шекспир рођен је 1564. године у Стратфорду на Ејвону. Оженио се веома млад, са свега 18 година и то осам година старијом женом Ен Хатавеј. Сузана, њихово прво дете,  рођена је шест месеци након венчања. Две године касније добили су близанце Хамнета и Џудит, али је син преминуо када је имао само 11 година. Након тога нема података о Шекспировом животу између 1585. и 1592. године.

Претпоставља се да се преселио у Лондон без своје породице и отпочео каријеру у позоришту. Изградио је успешну каријеру писца, глумца и сувласника глумачке дружине „Људи лорда Чемберленда", касније познатију као „Краљеви људи", након крунисања краља Џејмса Првог 1603. године. Поред тога је и режирао и писао своје драме. Посветио је свој живот позоришту.

Позориште у Енглеској у 16. веку није било много цењено међу властелом. Међутим, многи племићи су били покровитељи и добри пријатељи глумаца. До 1597. године објављено је петнаест Шекспирових позоришних комада. До 1599. године Шекспир и његови пословни партнери изградили су своје позориште на обали Темзе, које су назвали „Глоуб".

Шекспирове прве драме написане су према конвенцијама тог времена, са метафорама и реторичким питањима која се нису увек природно уклапала у радњу приче. Међутим, Шекспир је био веома иновативан, прилагођавао је традиционалан начин писања својим потребама и на тај начин је стварао слободан ток речи. Његова дела показују да је био велики психолог, познавалац човека у свим видовима људског: у радости и тузи, љубави и мржњи, искрености и притворности, у благости и немилосрдности, скромности и незаситости. Шекспир се није бавио само тим темама, већ их је користио како би приказао човека са свим врлинама и манама.

Фаталне грешке главних Шекспирових јунака 

Опус Шекспирових дела која су сачувана до данас састоји се од 38 позоришних комада, 154 сонета, две дуге наративне поеме и неколико других поема. Његови позоришни комади преведени су на многе језике и приказују се свуда у свету чешће него било који други.

Са изузетком „Ромеа и Јулије", прве драме су биле историјске драме базиране на народној традицији ‒ „Краљ Ричард Други", „ Краљ Хенри Четврти",„Краљ Џон" и комедије које је писао под утицајем римских и италијанских узора ‒ „Сан летње ноћи", „Много вике ни око чега", „Како вам драго", „Узалудни љубавни труд", „Млетачки трговац", „Богојављенска ноћ"...

Други период представља његов најплоднији период када је написао нека од својих најбољих дела. То су чувене трагедије: „Хамлет", „Отело", „Краљ Лир", „Магбет", „Јулије Цезар"... У тим драмама главни јунак обично чини неку „фаталну грешку" која нам показује мрачне делове људске природе и проузрокује трагичан крај. Трећи период се назива „трагичним периодом", када је написао трагикомедије које се називају још и љубавним драмама ‒ „Зимска прича", „Бура", „Цимбелин".

Иако је умро пре четири века, 1616. године, његове драме су игране и тумачене и дан-данас. У његовим делима се доказују уметничке и глумачке способности. Шекспирова генијалност се осликава у чињеници да дела која је створио представљају универзалне теме, присутне и актуелне и у садашњем свету.