Злочини над Словенима у Првом светском рату (3. део)

Злочини Франца фон Хецендорфа, на пример, начелника Генералштаба аустроугарске војске у Првом светском рату, ни сто година касније нису истражени, упркос обимном доказном материјалу.

Сачуван је, тако, телеграм из 1914. године у којем је он лично налагао репресалије над цивилима. Сахрањен је уз највеће почасти (1925) на Хицингершком гробљу у Бечу, а 2012. године гроб је означен као гроб од посебног значаја.

Иако је у Грацу 2014. године покренута иницијатива да најшира улица не носи више његово име, име улице је остало. Исте године у Бечу је поднет захтев да се скине са репертоара традиционалног Новогодишњег концерта Радецки марш, но он је и дан-данас круна музицирања Бечке филхармоније коју у телевизијском преносу прати више од милијарду људи.

Др Ханс Хаутман, професор емеритус на Универзитету „Јохан Кеплер" у Линцу, тим поводом каже:

„Можемо рећи да је ревизија прошлости, и данас као и пре, пуна неистина. Ја сам једини аустријски историчар који већ тридесет година истражује и бави се овим питањем. Мој први рад о тој теми објављен је 1975. године. Томе има већ четрдесет једна година.

Сећам се да сам, кад сам држао реферат, био жестоко критикован од тада уважених аустријских универзитетских професора. Говорили су да претерујем. Међутим, то ме није омело у даљем истраживању. Нисам истраживао само о злочинима над српским живљем, већ сам се бавио и тиме како је Монархија третирала Рутене, Чехе и друге народе у саставу царства.

Ствари су се први пут промениле на стогодишњицу од избијања Првог светског рата, дакле пре две године, тачније 2014. Први пут су организоване изложбе на којима су приказане узнемирујуће фотографије са призорима вешања из званичних архива и историјских музеја.

Историчар Антон Холцер, који се посебно бави архивском фотографијом, латио се те теме и написао три изузетне књиге. Крунски доказ веродостојности тих догађаја биле су, заправо, те исте фотографије са сценама вешања које су аустријски војници и официри сами направили. Поносно су позирали испод обешених људи.

То су, наравно, неоспорни докази које је Холцер навео у својим књигама. Објављена је и књига двоје младих историчара Верене Мориц и Ханеса Лајдингера, који су се озбиљно бавили том темом. Али занимљиво је да је књига одмах по изласку обавијена плаштом ћутања. У новинама су изостале рецензије књиге или расправе. Књига је такорећи брзо гурнута под тепих. И зато морам рећи да ту тему и данас нерадо отварају не само угледни аустријски историчари већ и читава аустријска јавност."