Кетрин Строх и Телма Робинсон - функционално учење

Суштина функционалног учења је да следи развојну динамику детета уредног развоја коме је игра „рад" преко кога сазнаје, спознаје, стиче вештине.

Сазнање о томе како дете усваја вештине и комуницира у прве две године живота чинило је основу за развијање идеје о функционалном учењу.

Због потребе посебне стимулације развоја постављен је модел функционалног учењa да би се на тај начин што више приближили детету са тешкоћама у развоју.

Двогодишњак уредног развоја сам решава мисаоне задатке помоћу оруђа за учење, а притом му се не дају упутства шта и како да ради, већ о томе сам одлучује. Све што дете направи је добро а при томе се пријатно осећа. Помоћу „оруђа за учење" у прве две године живота дете ствара основу за будуће учење, разумевање, когнитивни развој и комуникацију. За време превербалне игре дете ћути, нико га не награђује, задовољство и награду представља сама активност.

Под синтагмом »оруђе за учење« подразумева се: стављање, упаривање, ударање, придруживање, сортирање, низање, слагање коцкама и цртање. То су менталне шеме, начини размишљања и решавања проблема који се формирају кроз искуство још у превербалној фази развоја и омогућавају детету даље учење. Приликом решавања проблема дете примењује различите стратегије, тако стиче искуство и учи.

Оруђа за учење се код све деце развијају исто у прве две године живота и основа су за даље учење. Када спонтано истражује, дете задовољава и развија потребу за сазнањем, кретањем, као и емоционалне потребе. У том раном прелингвалном периоду телесну активност детета карактерише стално понављање истих образаца, континуитет, истрајност и осећање пријатности.

Деци са сметњама у развоју онемогућено је стицање искустава и учење на тај начин. Она нису довољно изнутра мотивисана и пажљива, нису ни довољно успешна. Када проходају, још се теже усмеравају на активности и поред подршке родитеља. У комуникацији са дететом, која је иначе минимална, избегава се одрична речца не.

Поред тога, избегавају се честе и претеране похвале. Детету се отвара простор да доживи властити успех и почне са развијањем унутрашње мотивације као основе за даље активности. Активности се планирају тако да дете само решава проблеме, стиче искуства и на тај начин учи. Наглашавају се улога и значај кажипрста. Кажипрст је дететова комуникација са околином.