Лав Виготски и образовање ученика ометених у развоју

Руски лингвиста и психолог Виготски сматра се једним од утемељивача савремених приступа у образовању и васпитању деце са сметњама и тешкоћама у развоју. Виготски је истицао да је неопходна ревизија наставних планова и метода рада у „помоћним школама''.

Суштина у раду „специјалних" или „помоћних" школа, према мишљењу Виготског, заснивала се на смањивању градива, са продуженим временом за реализацију.

Искључиво математички приступ хендикепираности  стратегија је коју Виготски сматра превазиђеном.

Виготски се ослања на Штернов развојни план (којим се приказују карактеристике детета у различитим фазама развоја). Тако схваћен развој детета са сметњама у развоју указује на то да слепо дете није типично дете са недостатком чула вида, односно глуво дете није типично дете са недостатком чула слуха и говора, већ дете са сметњом у развоју.

Свака сметња у развоју ствара стимулусе за изградњу компензације и наткомпензације, што представља основну тезу савременог приступа у стимулацији развоја.

Виготски сматра да је период раног развоја најбогатији, најбољи. Оно што се у самом почетку живота развија представља основу за све оно што следи, током прве две године живота стичу се најзначајније вештине и знања, као што су говор и усправан ход. 

Виготски је заступао становиште да је ученицима са дефектом потребна школа са програмом и посебним методама, као и стручним педагошким кадром.

Критике упућене „специјалним школама'' упозоравале су на чињеницу да се те установе традиционално крећу линијом мањег отпора у смислу прилагођавања хендикепу, и да нуде ученику само конкретне и очигледне утиске. Виготски је на самом почетку треће деценије двадесетог века поставио основе образовања уз подршку за ученике са сметњама у развоју а те идеје су и данас прогресивне и недовољно остварене.