Карађорђе на филму броји 105. годину

Питамо се чије је веће усхићење било, да ли међу пионирима српског филма када су те далеке 1911. године у хотелу Париз у Београду разговарали о оснивању Удружења за израду српских филмова или међу руководиоцима Југословенске кинотеке који су 2003. године у Аустријском филмском архиву у Бечу пронашли филм о Карађорђу који се више од осам деценија водио као изгубљен.

Наиме, 1911. године Светозар Боторић, власник најлуксузнијег београдског хотела Париз (на Теразијама), позвао је на сарадњу Чича Илију Станојевића. Боторић као угледан и богат човек тада постаје генерални заступник Филмске куће Браће Пате у Србији. Чича Илија Станојевић, у улози редитеља, позива глумце Краљевског српског народног позоришта. Главну улогу добио је већ искусан и познат глумац Милорад Петровић.

Оскудни су подаци о сниматељу првог српског филма, осим да је користио псеудоним Лује де Бери. Филм о Карађорђу је снимљен у рекордном року, за свега месец дана. Трајао је око 88 минута. Међутим, пронађена копија траје свега 48 минута.

Снимано је у Београду и околини, на Ади Циганлији, Калемгдану, Топчидеру и Бањичком пољу. За ентеријер је послужило двориште хотела Париз (простор данашњег Безистана), а сценографија и кулисе пренете су из Народног позоришта. Данас често срећемо на улицама града филмску екипу која снима кадрове за неки филм, питамо се какве су биле реакције пролазника који су посматрали филмску екипу која снима први српски филм, и то о Карађорђу? А каква је слика Београда и Србије с почетка 20.века? Након Мајског преврата династију Обреновић заменили су на престолу Карађорђевићи, завршен је Царински рат, на помолу су балкански ратови као и Први светски рат. С друге стране, Београд пулсира у знаку нових урбанистичких решења, али се и даље виде трагови из минулих деценија. Нова архитектура уобличена је на бечкој и немачкој сецесији, еклектицизму и српско-византијском стилу који употпуњује атмосферу појачаног националног осећања.

Исто тако, друштвени живот Београда тог периода у потпуности је пратио опште токове политичког, друштвено-економског и културног развоја земље. Кафане, хотели, музичке и позоришне представе, балови, излетишта, пијацеглавна су места окупљања становништва, осећа се и прилив странаца који бораве у главном граду.

Детаљнију анализу о првом српском филму дали су наши стручњаци за филмску уметност: Александар Саша Ердељановић, Радослав Зеленовић, Дејан Косановић, Динко Туцаковић, Борислав Станојевић и други.

Захваљујући напорима и опсервацијама стручног тима Југословенске кинотеке, филм је дигитализован 2011. године.