Први српски енергетски менаџери за индустрију

Србија у просеку има два-три пута већи енергетски интензитет од најбоље рангираних земаља Европске уније. То значи да се утроши два-три пута више енергије за производњу истог производа, што нас сврстава у зечеље колоне, и утиче на додатно поскупљење производа. Не треба заборавити да овде недостаје мотивација за компаније да ефикасно користе енергију у производњи ‒ Србија данас има најнижу цену струје у региону, док цене нафте и природног гаса достижу ниво ЕУ. Међутим, то нису једини разлози због којих се предузећа у Србији не односе рационално према потрошњи енергије. 

Како објашњава доц. др Мирјана Стаменић, доценткиња Машинског факултета, наши инжењери имају завидна знања у области одржавања система, али често им се поред задужења у производњи додељује и задатак да прате утрошак енергената и енергетских токова у фабрици. У савременој пракси, уобичајено је да се раздвоје те две функције, односно да се енергетски менаџер или група енергетских менаџера (у зависности од комплексности предузећа) бави праћењем и управљањем енергетских токова, предлагањем мера за унапређење енергетске ефикасности и праћењем остварених ефеката.

Како би инжењери добили потребна знања за праћење утрошка и управљање енергетским токовима, током протекле недеље на Машинском факултету у Београду, у  Центру за обуку енергетских менаџера одржана је обука за прву групу будућих енергетских менаџера у индустрији.

Према речима Јелене Бошковић, супервизорке електроодржавања и инжењеринга у фабрици „Књаз Милош" из Аранђеловца, иначе полазнице курса за енергетске менаџере у индустрији, обрађене су теме из инжењерске праксе попут могућности уштеда у котловским постројењима, приликом рада компресора, пумпи...

Јелена је истакла: „Најјачи утисак оставиле су лабораторијске вежбе на пилот постројењу, када смо могућности уштеда видели и на конкретним системима. Без обзира на то што сам 18 година запослена у индустрији, обука ми је омогућила да дођем до многих нових сазнања која су примењива на постројења у нашој фабрици и самим тим веома корисна са аспекта уштеда у енергентима".

Сличног мишљења је и Дејан Пејчић, менаџер за праћење енергетских перформанси у компанији „Тигар" из Пирота, који је додао да лабораторијски део курса треба да буде заступљен у већој мери.

„Мислим да је остварена и добра интеракција између свих нас, што је добар предуслов за будућу сарадњу. Своја мишљења и предлоге смо у форми попуњене анкете оставили организаторима на увид, што ће им, надам се, помоћи при организовању наредних курсева."

Полазници су стекли потребна знања и о законским оквирима Система енергетског менаџмента и стандарду ИСО 50001:2012. Због великог интересовања, у децембру и јануару у Центру за обуку енергетских менаџера, одржаће се обуке за још две групе инжењера.