Разлике између мушког и женског мозга

Ма колико делује контроверзно констатација да и мозак има пол, неспорна су открића о различитом функционисању мозга мушкарца и жене.

На првом месту, разлике су физиолошке и односе се на величину, однос запремине сиве и беле масе и нервних станица које су код мушкарца сразмерно веће за 11‒12 процената. Када би се исправила мушка нервна влакна, досезала би 176.000 километара, што чини половину раздаљине од Месеца.

Експерименти су показали да је код жена повећан доток крви у 112 од 128 проучаваних регија, што значи да су женски мозгови у просеку активнији од мушких, и то у префронталном кортексу који је задужен за планирање, организацију, контролу импулса и учење помоћу покушаја и грешака.

Насупрот томе, мушки мозак је показао већу активност у регијама које су повезане са визуелном перцепцијом, праћењем објеката у простору и препознавањем облика. Како год било, те полне разлике не указују на предност, већ на разлике у функционисању и у решавању задатака, дакле, укључена су различита подручја и снаге мозга како би се постигли исти резултати ‒ истакао је др Данијел Ејмен, водећи амерички психијатар, „бестселер" Њујорк Тајмса.

Упркос чињеници да се женски мозак разликује не само по величини већ и по саставу и густини нервних ћелија, када је интелигенција у питању, IQ жена и мушкараца је у просеку сличан, иако се процес мишљења одвија на другачији начин. Највећа разлика је у подручјима у којима су смештена веома важна средишта ‒ хипоталамус и амигдала.

Хипокампус и Брокин центар у ствари детерминишу главне разлике међу половима. У хипоталамусу је јасно изражен полни диформизам и рефлектује се на целокупан нервни систем а потом на важне функције као што су телесна температура, рад срца и крвни пртисак. Такозвана полно диморфна језгра хипоталамуса два и по пута су већа код мушкарца и сразмерно томе имају већу неуронску мрежу. Хипокамус жене омогућава боље памћење а Брокин центар већу вербалну флуентност. Амигдала код оба пола покреће осећања.

Упркос свему, мушкарци и жене су два веома различита света, јер свест код њих пролази  генетски другачије дизајнираним путевима и подстакнута је различитим биохемијским покретачима у виду хормона. Људски мозак још увек је једна од најмање истражених области. У том отвореном питању еволуција је оставила илузију компатибилности мушког и женског принципа као могућност опстанка на планети Земљи.