Не потцењујмо укус одбачене хране

Годишње се баци око 1,3 милијарде тона хране годишње, а процењује се да одбачена храна има вредност око хиљаду милијарди долара. Бачена храна на годишњем нивоу може три пута да нахрани гладне у свету. Чак и када бисмо ставили на страну материјалне издатке, остаје велики проблем самог отпада, који се стално повећава, доприноси убрзавању климатских промена и смањењу пијаће воде.

Спасавање одбачене хране је стога постало међународни приоритет. Република Француска је прва у свету (2015. године) усвојила закон који би требало да олакша донирање хране и промовише паковање вишкова који остају у ресторанима. У нашој земљи је формирана радна група за израду закона који ће третирати ту област. Кампања Центра за унапређење животне средине „Храна се једе, не баца се" наишла је на подршку Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Делегације Европске уније у Србији и ЕУ инфо центра.

Вечера од спасене хране

Трећег дана овогодишњег Међународног фестивала зелене културе „Грин фест" (15‒18. новембар) приређена је пројекција филма „Само ти једи: прича о бацању хране", након које су сви посетиоци Фестивала могли да уживају у врло декоративним и примамљивим специјалитетима од спасене хране. Храну је донирао сервис „Моја пијаца", а јела су припремили ученици и наставници београдске Угоститељско-туристичке школе.

Одржана вечера је део кампање коју организују у Центру за унапређење животне средине како би едуковали грађане о многобројним проблемима који настају у животној средини због бацања хране.

Директорка Центра Ивана Јовчић упозорила је на чињеницу да чак једна трећина укупно произведене хране на свету буде бачена, и додала да је то изазов са којим се морамо суочити, како због последица у животној средини тако и због финансијског аспекта тог проблема. Нагласила је: „Нема никаквог смисла производити и куповати храну коју ћемо бацити, и због тога је кампања ʼХрана се једе, не баца сеʼ пре свега усмерена на општу јавност и појединце, како бисмо активно деловали и заједно смањили количине хране које заврше на депонији".

Сенка Пантић, директорка Угоститељско-туристичке школе, напоменула је да се од првог дана школовања посебно улаже у изградњу правилних ставова ученика према здравој исхрани и храни уопште. Одговорно понашање ученици преносе даље у своје породице и окружење, несвесно постајући део неопходног решења за тај глобални проблем. 

Најбоље употребити до...

Бројни фактори доприносе непотребном бацању квалитетних намирница. Данас се већина производа обележава са „Најбоље употребити до", што представља информацију о гаранцији квалитета производа (свежина, хрскавост, итд.), док се на мање видном месту обележава крајњи рок употребе намирница, који има безбедоносни карактер, и увек одудара од датума наведеног у категорији „Најбоље употребити до". Због таквог обележавања производи се бацају много пре истека рока употребе.

Воће и поврће бира се углавном на основу естетске привлачности, па намирнице које су мање „лепе на око" често завршавају као отпад уместо да се даље обрађују или донирају организацијама које се баве дистрибуцијом хране рањивим групама.

 Приредила: Данка Белошевић