Џејн Остин ‒ романи као живот

Детињство и младост

Џејн Остин је рођена 1775. године. Највише утицаја на њен живот вероватно је имала њена сложна породица. Џејн је мирно и безбрижно одрастала у Стивентону, малој, изолованој варошици. У романима које ће касније написати нема трагова унутрашњих немира који су често саставни део остварења великих књижевника.

Њен отац Џорџ Остин био је главни парох, па је религија имала велики утицај на будућу списатељицу. Као мала, Џејн се играла у цркви, уписујући у књигу венчаних измишљене бракове.

Поред неуспешне године проведене у интернату, црква у Стивентону била је нешто најприближније јавној установи са којом се Џејн икад сусрела. Није имала формално образовање, али ју је отац од најранијих дана подстицао да чита. Џејн се дивила Фани Барни, Семјуелу Џонсону, Хенрију Филдингу.

Живот младих дама био је врло лагодан. Малом кочијом одлазиле су на балове и свечаности, ћаскале, шиле, писале писма. Училе су да цртају, сликају и свирају неки инструмент, и уз то да воде домаћинство. Оно што се зна о приватном животу Џејн Остин заснива се искључиво на писмима које је писала сестри Касандри када су биле раздвојене.

Њихови рођаци имали су кућу у Бату, где су Џејн и њена сестра Касандра, које су иначе биле нераздвојне, први пут завириле у велики спољни свет. Изгледа да се Џејн тада  забављала, иако је лако прозрела сву таштину тамошњег богатог друштва.

Са два брата у морнарици, Џејн је била свесна сталне опасности која је претила на мору. Ипак, са уживањем је читала њихова често забавна писма, у којима описују своја путовања и авантуре. Она су јој такође била и извор информација које ће касније уткати у своје романе.

Идилу Џејниног одрастања и девојаштва прекинула је афера која је погодила целу породицу. Ли Перет, њена богата тетка из Бата, била је ухапшена и оптужена за крађу комадића чипке из продавнице, а крађа се тада кажњавала смрћу или прогоном у Аустралију.

На срећу, ослобођена је после осам месеци и дозвољено јој је да се врати у зграду Парагон, у којој је живела. Управо у теткину кућу доселила се Џејн са сестром и родитељима кад су коначно напустили Стивентон, 1801. године.

Стваралаштво и приватни живот

Џејн се тада већ одавно бавила својим будућим занимањем ‒ писањем. Још ништа није објавила, али су се назирали замеци њене суптилне ироније, вероватно подстакнуте боравком у Бату. Убрзо је њен роман „Лејди Сузан" продат издавачу, али није објављен. Откупила га је назад много година касније, а објављен је под насловом „Нортангерска опатија" недуго после њене смрти.

У то време, у њеном приватном животу догодили су се важни догађаји о којима се врло мало зна. Претпоставља се да се заљубила током одмора у приобалном градићу Сидмуту у Девону.

Године 1804. Остинови се селе у другу кућу у Бату, у којој отац Џорџ изненада умире. Недуго затим поново се селе, да би се скрасили у селу Чотону, недалеко од Стивентона, што је било идеално место за удовицу Остин и њене неудате ћерке.

Кућа је била у власништву Едварда Остина, који је неколико година пре ујакове смрти узео презиме Најт као део свог наслеђа. Управо у тој кући, Џејн ће провести остатак свог живота и остварити се као писац.

Две године пошто се настанила у Чотону, октобра 1811. године, објављен је њен роман „Разум и осећајност". Име аутора није објављено, већ је стајало да га је „написала дама". Нико сем њене породице није знао да је она аутор, а роман се добро продавао, и доживео и друго издање, доневши јој не малу зараду.

Поред шетњи, свирања клавира, посета величанственом Едвардовом дому у Кенту и одлазака у Лондон, већину свог времена Џејн је посвећивала писању. Између 1811. и 1815. објавила је четири романа.

Током 1816. почињу њени проблеми са здрављем. И даље је писала, па је успела да заврши роман „Под туђим утицајем". Године 1817. започела је „Сандитон", међутим, толико се разболела да се убрзо преселила у Винчестер, где се о њој старала Касандра. Писма сведоче да се храбро носила са болешћу, као и да је била окружена пажњом и љубављу.

Умрла је 18. јула 1817. у четрдесет другој години. Романи „Под туђим утицајем" и „Нортангерска опатија" објављени су недуго потом, а прво комплетно издање њених дела 1833. Слава данас једне од најомиљенијих енглеских књижевница постепено је расла.

Њен рођак Едвард Остин написао је 1870. године њену биографију. У њој је забележио следеће: „И најмања врлина њених предивних ликова била је истински одраз њене благе нарави и доброте."