Зашто људи не гласају?

Цео свет ишчекује резултате избора у Сједињеним Државама, када ће амерички грађани изабрати свог председника између два кандидата: Хилари Клинтон и Доналда Трампа. Последњих месеци у светским медијима се највише о томе говори. Прогнозе су различите.

Оно што је интересовало научнике јесте чињеница која се појављује и у САД, али и у другим земљама, а то је да ће тога дана на биралишта изаћи милиони грађана, али да ће и милиони остати код куће. Излазност у Сједињеним Државама, у поређењу са другим земљама, прилично је ниска.

На изборима 2012. године изашло је 53,6% гласачког тела, док је на пример у Турској 2015. године изашло 84,3% гласача, године 2014. у Белгији 87,2%, у Шведској 82,6%, а у Француској 2012.године 71,6% гласача. Према недавним истраживањима, САД се по излазности налази на 31. месту од 35 најразвијенијих земаља у свету.

„Помало је изненађујуће да Американци нису толики ентузијасти када је гласање у питању", истакао је Мерт Морал, политиколог са Државног универзитета Њујорк у Бингхемптону. „Ако погледате кампање, мислићете да су Американци исто толико, ако не и више, заинтересовани за гласање од других земаља. Они носе пароле, заинтересовани су за локалне изборе па се поставља питање ‒ зашто не гласају? Постоји неколико разлога.

Двопартијски систем није довољан?

Прво у САД, како истиче Бери Барден, политиколог са Универзитета Висконсин у Медисону, сав терет пада на гласаче. У многим земљама грађани су аутоматски регистровани за гласање. У САД ‒ не! То они сами морају да ураде. У студији из 2013. године објављеној у листу АЈПС (American Journal of Political Science), Барден је показао да се у периоду од 2004. до 2008. године повећао број бирача када им је омогућено са се региструју на бирачком месту тог изборног дана.

С друге стране, он истиче и да ниво образовања утиче на излазност. Људи ће, истиче Барден, пре гласати уколико имају више информација о кандидатима, уколико имају боље приходе и већи ниво образовања.

Такође, за многе двопартијски систем није довољан. Морал истиче да „уколико грађани не пронађу себе у политици двају кандидата, они се одлучују да остану код куће."

Али постоје и они који уопште нису заинтересовани за политику. Ејал Винтер, економиста на Универзитету Лејкестер у Енглеској, указује на то да људи одређених социјалних група „виде" да свој приход неће повећати гласањем на изборима, или да су шансе изузетно мале, те зашто би се трудили ако њихов лични глас неће донети значајније промене. По његовом мишљењу, то је потпуно рационалан разлог. Једноставно, људи у тешким ситуацијама „прегоре".

Демократија и изборна воља грађана створене су у античкој Грчкој. Тај непосредни избор и поштовање грађанске воље подразумевао је да полис има око 50.000 грађана. Тада је вољу грађана било лакше представити и изнети.

Савремени градови и државе броје милионе бирачког тела. Непосредна воља се ту већ губи.

Зато политиколози и други представници друштвених наука траже начине да систем усаврше и да бираче врате на бирачка места.

Припремила: Јасмина Вујновић Милошевић