Дани Милутина Миланковића на Звездари

У Авив Парку на Звездари у току је манифестација посвећена једном од наших највећих научника ‒ Милутину Миланковићу. „Дани Милутина Миланковића" трају до 13. новембра.

На Звездари је току манифестација посвећена једном од наших највећих научника ‒ Милутину Миланковићу.

„Дани Милутина Миланковића" у Авив Парку трају до 13. новембра.

Постављена изложба о животу и раду великана српске и светске науке Милутина Миланковића, која се може погледати сваког дана од 10 часова до 22 часа, посебно је заинтересовала посетиоце.

Дани Милутина Миланковића на Звездари привукли су велику пажњу предшколаца, млађих школараца, њихових родитеља...

Поред изложбе, ту су и пројекције документарног филма „Од армираног бетона, до Канона осунчавања".

Кроз филм посетиоци се могу упознати са мање познатим детаљима из биографије Милутина Миланковића, као и са неким његовим запажањима, размишљањима, идејама и анегдотама из живота.

За најмлађе посетиоце манифестације припремљене су научно-креативне радионице: Сунчев систем, Ледена доба, Гравитација и равнотежа, Учимо законе природе, Градитељи у нама, Важне силе у природи.

Деца кроз игру и експерименте уче основне ствари из физике, астрономије, метеорологије, законе природе, а уз помоћ аниматора и предавача могу да сазнају ко је био Милутин Миланковић и шта је открио и оставио нашем свету иза себе.

Манифестацију „Дани Милутина Миланковића" организују удружење „Милутин Миланковић" и општина Звездара.

Мистерија ледених доба 

Милутин Миланковић, научник који је своју каријеру провео у Србији, академик и професор Универзитета у Београду,  снагом свог талента, упорним и систематским радом, исказао се у низу научних дисциплина: математици, климатологији, метеорологији, астрономији, геологији, геофизици, географији и грађевинарству.

У свету је најпознатији као аутор астрономске теорије климатских промена, којом је објаснио мистерију ледених доба.

Уживао је да ради натенане и без журбе, што му је било омогућено на Универзитету у Београду.

Највећи део својих проучавања обављао је у свом дому, у Београду, у великој радној соби чији су зидови били прекривени књигама, или у старој згради Универзитета, у Капетан Мишином здању.

Приредила: Маја Стојановић

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 13. јул 2025.
29° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом