Плаво срце Европе

Студија се заснива на интегративној студији „Плаво срце Европе" из 2012. године која је укључивала детаљан попис постојећих и планираних хидроелектрана и почетни преглед заштићених подручја а која је потребна за процену вредности очувања балканских река.

Извештај истражује тачан положај планираних хидроелектрана у заштићеним подручјима. Студија обухвата подручја Србије, Црне Горе, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Албаније, Бугарске, севернобалкански простор Грчке и европски део Турске.

У почетку, постојећи подаци о заштићеним подручјима  систематски су ажурирани и категорисани на основу различитих података који су добијени из европских извора, од међународних организација, из регионалних програма или националних истраживања. Србија је имала једно такво истраживање 2010. године.

После разматрања садржаја и структуре неколико сетова података, национални паркови су обрађени на основу националних и међународних података. У већини случајева, различите међународне категорије су заштићена подручја, природни резервати или национални паркови у складу са националним законом и мрежом Натура 2000.

Предвиђено је да буде изграђено око 2 700 хидроелектрана у наредном периоду, а ретке реке ће остати нетакнуте.

Од 1970 хидроелектрана које су у актуелној бази података, 1640 су у фази анализа и планирања, 298 већ је изграђено, а 32 су у изградњи.

Чињеница је да многе реке, клисуре и дивни предели још нису заштићени у централном делу Балканског полуострва.

На Балкану заштићена подручја покривају од 10 до 15 одсто укупне површине. Чак 32 одсто нових пројеката о хидролектранама односи се на строго заштићена подручја, а 17 одсто на друга заштићена подручја.