Дан Музеја примењене уметности

Музеј примењене уметности је већ прве године свога постојања откупио изванредно вредну збирку разноврсних уметнички обрађених предмета, које је током тридесет година скупљао сликар и графичар Љуба Ивановић. Збирка је садржала више од 3 000 предмета, међу којима су се по својој историјској и уметничкој вредности истицали златарски производи, старе рукописне и штампане књиге, предмети резбарени у дрвету, рожини и седефу, дрворезне и сликане иконе и друго.

Најстарији предмети у власништву Музеја датирају из IV века п.н.е. и припадају нумизматичкој збирци (новац Старе Грчке) у Одсеку за метал и накит, док збирке у Одсеку за савремену примењену уметност садрже и најсавременију уметничку продукцију. У целини, музејске збирке прате развој примењене уметности у распону од 2 400 година. Музеј поседује око 37 000 предмета примењене уметности, међу којима се налазе и дела изузетног уметничког и културног значаја.

"Данте столица" из XVI века на изложби поводом годишњице 

Музеј има веома живу изложбену активност, као и сопствену издавачку делатност. Традиционалне музејске манифестације су Салон архитектуре, Дечји салон примењене уметности, Салон савремене примењене уметности и Тријенале керамике.

Сваког шестог новембра, на дан оснивања Музеја, приређује се студијска изложба, која приказује до тада неистражено подручје примењене уметности код Срба.

Поводом обележавања Дана Музеја примењене уметности приређена је изложба „Столице: векови трајања", посвећена намештају за појединачно седење.

Ауторка изложбе, Марија Бујић са сарадницима, осмислила је, за публику атрактивну поставку где експонати на оригиналан начин поздрављају и позивају посетиоца на путовање кроз векове.

На поставци ће бити приказан и део колекција намештаја за седење Одсека за стилски намештај Музеја примењене уметности, који броји 63 каталошке јединице и 80 предмета (столица, наслоњача, фотеља и табуреа).

Најстарији предмет колекције, такозвана Данте столица, потиче из XVI века, а најмлађи предмет колекције изведен је крајем прве деценије XX века, по нацрту Драгутина Инкиострија Медењака.

Приближно у исто време, 1908, дизајнирана је столица Ханса Гинтера Рајнштајна (Ханс Гунтер Реинстеин, 1880-1938) која антиципира развој намештаја за седење будућих векова.

Осим два примерка, колекција је у целини средњоевропске и западноевропске провенијенције.

Најстарији приказани експонат подудара се са веком који означава време почетка промене свести у прихватању права свих на своју врсту столице, док је најмлађи експонат колекције представник времена када је то право постало уобичајена реалност.

Ауторка изложбе Марија Бујић даје у каталогу концизан историјски развој, од старих цивилизација до модерног доба, са акцентовањем важних периода, земаља, стилова и личности који су утицали на обликовање намештаја.

Преглед потврђује чињеницу да намештај за седење представља веома значајну типолошку групу намештаја у целини, кроз коју су се, осим стилских, рефлектовале и мене успона и падова цивилизација, држава и историјских личности.

Приредила: Маја Стојановић