Несвесне предрасуде

Чињеница је да су жене недовољно заступљене у области компјутерских наука, инжењерства и математике. Али мање су познати путеви ‒ академски и други ‒ који воде младе жене према другим професијама.

Институције високог образовања у САД одавно су дале једнака права женама и мањинама да се образују у области природних наука ‒ тако да је, као што нова студија Универзитета у Тел Авиву показује, могуће да до кључне прекретнице долази у основној школи, где обесхрабрују девојке да се баве математиком и природним наукама.

Према истраживачима ‒ докторки Едит Сенд, која ради као економиста у Банци Израела (и као инструктор у Берглас школи економије Универзитета у Тел Авиву) и професору Виктору Лавију, који предаје на Хебрејском универзитету и Универзитету Ворвик у Енглеској ‒ несвесне предрасуде наставника у нижим разредима основне школе кључне су за објашњење разлике у академским изборима дечака и девојчица.

Докторка Сенд сматра да није реч о дискриминацији, већ о несвесном обесхрабривању, које, међутим, оставља последице: „Пут ка компјутерским наукама и инжењерским занимањима, где се остварују неки од највиших прихода, сужава се у основној школи".

Полагање „родног теста" 

Израелско истраживање обухватило је три групе ученика ‒ од шестог разреда основне школе, па до краја средње школе. Ученици су полагали два теста.

Први тест су оцењивали објективни оцењивачи који нису знали имена ученика, а други тест су прегледали наставници који су их познавали. Кад је математка у питању, девојке су престигле дечаке на тесту који је рађен анонимно.

Међутим, када су ученике оцењивали наставници који их познају, дечаци су добијали више оцене него девојке. Резултат није био исти на тестовима из предмета који се не тичу математике и природних наука.

Истраживачи су закључили да су наставници преценили знања која су дечаци имали из математике и природних наука, а потценили способности девојчица, те да је то имало дугорочне последице у односу ученика према тим предметима.

Обесхрабрење

„Када су ти исти ученици дошли у средњу школу, проверили смо њихове резултате на матурском испиту", објаснила је др Сенд.  „Момци који су били охрабрени као млађи остваривали су боље резултате него њихове вршњакиње, иако су оне у млађем добу објективно имале више оцене'', додала је. 

Истраживачи су такође пратили избор предмета за које су се ученици одлучивали у средњој школи. Установљено је да су девојке које су наставници обесхрабрили у основној школи у значајно мањем броју случајева бирале додатну наставу из математике и природних наука него дечаци.

Ако наставници узму у обзир резултате наведеног истраживања, то може довести до смањења  јаза међу родовима кад је школски успех у питању, посебно у природним наукама и математици, сматра докторка Сенд.

„Јасно је колико је охрабрење важно и за дечаке и за девојчице када су сви предмети у питању", истиче она и додаје да наставници имају кључну улогу у смањењу и повећању нивоа самопоуздања код ученика, што има озбиљне последице по њихову будућност.

Приредила: Тамара Вешковић