Франсис Скот Фицџералд: један од највећих америчких писаца 20. века

Франсис Скот Фицџералд родио се 24. септембра 1896. у Минесоти, у породици ирских досељеника, која је имала  веома дуг родослов у Америци. Одраставши у отменој четврти Сент Пол, у породици сиромашнијој од осталих у крају, рано је постао свестан снобизма богатих.

Ипак, осећао је велику жељу да се истакне, па је тако и на Академији Сент Пол и у католичком интернату „Њуман" у Њу Џерзију био неомиљен ‒ управо због жеље да се свима допадне.
Помогли су му успеси у спорту, а затим се у Сент Полу придружио „Елизабетанском драмском клубу", аматерском позоришту за које је написао неколико драма.

У лето 1913. године први пут је изведена „Кукавица", коју је Фицџералд режирао и где је играо споредну улогу.

После интерната, уписао је студије на престижном Принстону,  на коме је студирао и будући критичар Едмунд Вилсон.

Фицџералд пише драму за универзитетски драмски клуб „Триангл" и доказује свој таленат, а у представи наступа у женској улози. Постаје и уредник важног књижевног часописа „Тигар".

Међутим, друштвени и спортски успех омета га у академском напредовању, па Фицџералд не успева да дипломира. Ипак, почиње да пише свој први роман и незаустављиво се креће ка зацртаним друштвеним циљевима.

Зелда Сејр

Спремајући се за учешће у Првом светском рату, на обуци у Алабами упознаје Зелду Сејр, црвенокосу, привлачну и веселу судијину ћерку. Рат се завршава, он остаје сам на улицама Њујорка, без посла, а једина светла тачка је љубав према Зелди.

Почиње да ради у издаваштву, пише приповетке, али не успева да заради на њима, па Зелда раскида веридбу. Фицџералд се одаје алкохолу и даје отказ на послу.

Ипак, спасава га рад: године 1920. појављује се његов први роман „С ове стране раја" и одмах постиже велики успех.

Наставља да пише, има среће у проналажењу доброг агента који успева да уновчи његов рад. То утиче на Зелдину одлуку да му се врати и уда се за њега.

Медени месец Франсиса и Зелде претвара се у једну бескрајну журку по Њујорку и Принстону; троше осамнаест хиљада долара, живе у хотелима, играју по ресторанским столовима, скачу у фонтану хотела „Плаза". Зелда једном приликом изјављује да је вожња на крову таксија скупа. Млади брачни пар ужива, понаша се неозбиљно и забавља се са бескрајним ентузијазмом. Њихов разуздани начин живота доноси други роман „Лепе и проклете", као и бројне приповетке које им доносе велику зараду.

Прве године роман је продат у четрдесет хиљада примерака, а насловну страну красио је пар сличан Скоту и Зелди.

„Велики Гетсби" и раскалашни живот

Фицџералдови посећују Европу, уживају на француској ривијери и живе расипнички. Тамо настаје „Велики Гетсби". По Фицџералдовом мишљењу, тамошњи становници живе како треба, углађено и раскошно.

Међутим, он се није увек углађено понашао, чак ни кад је био трезан. Журке на плажи и пливање у забаченим заливима постају део романа „Блага је ноћ".

Зелдина афера са француским авијатичаром оставила је дубоке ожиљке који се виде и у његовим књигама. Обоје су се одали пићу и међусобном неповерењу. Отишли су у Париз, где је Фицџералд био најпознатији амерички књижевник; тамо је упознао и Хемингвеја, али се убрзо посвађао и са њим.

После боравка у Холивуду, неуспелог сценарија и неплаћених хотелских рачуна које су оставили на нагомиланом хотелском намештају, пар се враћа у Париз. Зелда се бави плесом, а писац наставља да пије, љубоморан на њену нову страст.

Емотивно потонуће

У априлу 1930. године Зелда доживљава тежак нервни слом. Смештају је у психијатријску болницу близу Женеве. Скоту је било забрањено да је посећује, а лекар му је објаснио да је њен највећи страх ‒ његово опијање.

Тек у септембру 1931. године лекари су закључили да Зелда може да се врати у Америку. Све то послужило је Фицџералду као материјал за роман „Блага је ноћ". Роман је објављен 1934. године и није доживео већи успех.

За то време је и Зелда написала роман „Сачувај валцер за мене", који је првенствено био напад на Фицџералда. После очеве смрти, Зелда поново доживљава нервни слом, па је смештају у болницу у Балтимору.

Фицџералд поново покушава да успе као сценариста у Холивуду. Тамо упознаје Енглескињу Шилу Грејем, успешну колумнисткињу и заљубљује се у њу. Она му доноси извесну стабилност и вољу за животом у најтежим тренуцима.

Живећи на периферији Холивуда, писац опет пише приповетке, као и последњи, недовршени роман, „Последњи тајкун". То је дело које разоткрива Холивуд, сву његову суровост и мрачну страну.

Међутим, писцу није остало времена за било шта друго: 21. децембра 1940. умире од срчаног удара. Његова смрт дошла је као последица алкохолизма, као и неуредног емотивног и професионалног живота.

Католичка црква одбила је да га сахрани на освећеној земљи. Тек знатно касније, Скоти, ћерка Фицџералдових, пренела је посмртне остатке својих родитеља у Мериланд.

Једва је било новца за сахрану, а до данас „Велики Гетсби" продат је у неколико милиона примерака. Несхваћен у своје доба, Франсис Скот Фицџералд је током времена постао један од највећих америчких писаца 20. века.

Приредила: Татјана Цвејић