Тепих ливада на Тари ‒ један милиметар годишње

Лепоте Таре опеване су у многим стиховима, описане у књигама, научној и стручној литератури. Ту планинску лепотицу красе  драгоцености због којих заслужено и с поносом носи титулу јединственог националног парка.

Много је тога што оку посматрача, а љубитељу природе буди пажњу и истраживачки дух. Оно што распламсава машту и фантазију јесте вековна игра Црвеног потока и беле, ледене, Тепих ливаде.

У средишњем делу резервата природе на Тари, налази се Црвени поток на висоравни Митровац, а њега краси чудновата природна појава названа Тепих ливада.  До проглашења резервата на том локалитету није било експлоатације шуме, те је растиње очувано још из леденог доба.

Тресетиште тепих ливада настало је задржавањем воде из оближњег потока, услед подлоге која је непропустљива. Недостатак кисеоника, већа количина воде и ниске температуре онемогућили су распадање биљних остатака и довели до њиховог таложења.

У тако хладној и влажној клими расту беле маховине рода Sphagnum. spp., које одумирањем стварају наслаге белог тресета. Таложење подлоге почело је у постглацијалном периоду, крајем леденог доба.

Да феномен буде већи и прича мистериознија, тек тепих ливаде, старе неколико хиљада година, и даље расту по један милиметар на годишњем нивоу.

Никаквом се сликом, фотографијом, реченицом не може описати лепота тог призора, леденог белог тепиха усред раскошне прашуме...

Спектар боја 

Невероватан, готово митски призор Тепих ливаде, опасане мешовитом шумом смрче, јеле, јове и Панчићевом омориком, оставља без даха посетиоце из целог света.

На том месту, човек мора да застане и загледа се у далеку прошлост, док присуствује јединственом стварању будућности од фосилних сведока историје, док природа вековима неометано тка најдрагоценији бели тепих на свету и по ко зна који пут показује свој раскошни таленат опстанка.

На том и таквом месту човек прерасте себе и своју пролазност и остане само неизречена молитва њеном величанству, планети Земљи.

Приредила: Наташа Нешковић