Библиотека ‒ лек за душу

Поред Борхеса, многи писци су у појединим периодима радили као библиотекари. Међу њима су Јакоб Грим, Луис Керол, Филип Ларкин, Казанова и други.

Неки су се овом професијом бавили краће, неки дуже, па је тако Филип Ларкин већину својих дела написао радећи дуги низ година као универзитетски библиотекар.

Венецијански авантуриста и писац Ђакомо Казанова радио је као библиотекар у дворцу грофа Јозефа Карла фон Валдштајна, међутим ‒ и поред одличне плате и сигурности ‒ сматрао је посао досадним и фрустрирајућим.

Још једна занимљивост односи се на то да је александријски библиотекар Аристофан измислио поједине знаке интерпункције ‒ зарез, тачку и две тачке.

Најмања књига на свету 

Научници који се баве проучавањем библиотекарства, његове историје и разних аспеката те области, дошли су и до податка да је најмање издавана књига у британским библиотекама ‒ „Gay Bulgaria" аутора Стоуерса Џонсона, из 1964. године. Са друге стране, књига „Old King Cole", која се налази у Националној библиотеци Велса, може да се листа само помоћу игле, јер њена величина износи један пута један милиметар.

У библиотекама широм света постојали су и постоје разни необични наслови. Тако је у Британској библиотеци постојала књига чији би се наслов могао превести као „Бацање ручних бомби као спорт на колеџу". Године 1918. књига је уништена у бомбардовању.

Историја библиотекарства пуна је и разних других, понекад бизарних занимљивости. Постојале су гласине да библиотека Универзитета Харвард поседује четири књиге из области права ‒ увезане у људску кожу. Срећом, испоставило се да то није истина.

Постоје разне категоризације библиотека, а међу њима је вероватно најпознатија тзв. Дјуијева децимална класификација која је добила име по свом творцу, Мелвилу Дјуију. Чувени писац научне фантастике Ајзак Асимов једини је аутор који је објавио књигу у девет од десет Дјуијевих категорија.

Још једна од занимљивости доводи се у везу са драмским писцем Џоом Ортоном. Године 1962. он је морао да оде у затвор због тога што је „наружио" књиге из библиотеке. Једна од карикатура коју је нацртао представља старијег, истетовираног човека у шортсу. 

Поред исписа на вратима библиотеке у древном граду Теби ‒ да су библиотека и књиге „лек за душу" ‒ постоји много изрека и мисли које сведоче о старини и вредности једне од првих институција културе. Према речима Ен Херберт, америчке списатељице: „Библиотеке ће вас провести кроз време оскудице боље него што ће вас новац провести кроз време у коме библиотеке не постоје."

 Приредила: Татјана Цвејић