Обележен Светски дан биоетике

"Јако нам је важно да се шири идеја о истраживањима, и о свакодневној медицинској и фармацеутској пракси, заснованим на етичким принципима. Осим тога, врло је важно укључивање наше земље у европске и светске токове, управо кроз Унескову Катедру за биоетику, и то што се кроз рад те катедре успешно шири знање о важности ове области", рекла је проф. др Нада Ковачевић, проректор за наставу Београдског Универзитета.

"У Србији, организација прославе је припала Центру за биоетичке студије и Секцији за Србију Унеско Катедре за биоетику. Интересантно је да се, од како је почетком године Унеско Катедра за Европу припала Секцији за Србију, повећао број катедри за биоетику са 25 на 40. Данас, практично само јако мале земље, без академских институција које подржавају рад у области биоетике, немају своју катедру", рекао је професор др Војин Ракић, директор Центра за биоетичке студије и шеф Унеско Катедре за Европу.

На нашим универзитетима биоетика је присутна у курикулумима – како на основним, тако и на програмима докторских студија. Програм предавања биоетике постоји на Медицинском, Фармацеутском факултету, и на факултетима где се школују истраживачи у биомедицинским областима.

"Од краја прошлог века, генетика, генетичко инжењерство и регенеративна медицина су мотори развоја биоетике. У лабораторијама Универзитета Харвард недавно је добијена матична ћелија којом се може лечити леукемија; пре неколико месеци у Енглеској родила се беба која има три родитеља; пренатално и постнатално лечење едитовањем гена донеће револуцију у лечењу ретких болести. Више није изазов како да наука иде даље већ спознаја где би требало да застане да би овај свет био бољи", рекла је проф. др Мима Фазлагић, генерални секретар Унеко Катедре за Европу.