Шест математичких појмова објашњених штрикањем и хеклањем

Последњих година често се говори о умирујућим ефектима ових врста ручног рада, међутим, још 1966. године је професор Ричард Фејнман приметио колико је штрикање згодно за објашњавање математике.

Професор је сличност уочио када је слушао разговор две девојке који је њему звучао као да једна другој објашњавају принципе аналитичке геометрије, а испоставило се да говоре о штрикању.

Од тада математичари и ентузијасти за штрикање и хеклање прате пут који је Фејнман открио случајно, служећи се иглама како би приказали све од торусних инверзија до бинарних система.

Чак постоји и годишња конференција посвећена вези математике и уметности, на којој је део сталног програма изложба штриканих и хекланих предмета. Одређени математички концепти се најбоље илуструју штрикањем и хеклањем, а ово су неки од њих:

Хиперболичка раван

Хиперболичка раван је површина која има сталну негативну кривину. У природи су најбољи пример за такво тело зелена салата или одређене врсте шумских гљива, попут оних које можете затећи у далекоисточним јелима.

Годинама је професорима математике приказивање ових тела представљало велики проблем у настави. Прво решење је било правити их од много згужваног папира, међутим, такви модели нису дуго трајали.

Крајем 90-их година, професорка Дајина Тајмина са Универзитета „Корнел“ је дошла на идеју да модел хиперболичке равни исхекла. Будући да аналитичка формула за хиперболичку раван не постоји, професорка је заједно са својим супругом и колегом Давидом Хендерсоном дошла до одговарајућег алгоритма који је употребила као мустру за модел.

Лоренцова моногострукост

Инспирисани методом Тајмине и Хендерсона, професори Универзитета у Бристолу Хинке Осинга и Бернд Краускоф 2004. године хекланим моделом успевају да представе Лоренцову многострукост. У питању је сложена површина структуре увијених трака коју је метеоролог Едвард Лоренц објаснио у раду о хаотичним метеоролошким системима, који многи сматрају зачетком теорије хаоса.

Цикличне групе

Помоћу игала за штрикање можете направити цев. За наменско штрикање цевастих облика постоји и посебна справа која се у Америци назива „Книтинг Ненси“.

Реч је о предмету налик на дрвени калем, који у средини има шупљину, а на врху клинове за намотавање вунице. Управо та справа је послужила професору Кену Левасеру с Универзитета у Масачусетсу када је хтео да илуструје шаблоне који могу настати у цикличној групи – систему кретања који генерише један елемент, а затим прати прописани пут како би се вратило на почетну тачку и одатле се понавља. Левасер је направио компјутерску варијанту „Книтинг Ненси“, са промењивим бројем клинова.

Множење

Издашне расправе се воде о томе како помоћи најмлађим ученицима који имају потешкоће у разумевању основних математичких појмова. Постоји мали број истински маштовитих решења за тај проблем.

Једно од најиновативнијих решења осмислили су наставници Пат Ашфорт и Стив Пламер, користећи штрикане прекриваче за намештај како би ученицима приближили множење. Уместо таблице множења испуњене бројевима, они су ученицима штрикали шарене таблице од вуне. Показало се да на тај начин ученици који су слабо усвајали бројеве успевају да примене односе боја и шара на односе бројева у таблици множења. 

Припремила: Вишња Печнчић