Наука у заблуди: можда грешим када кажем да сам у праву

Флогистрон

Јохан Јоаким Бехер алхемичар, давне 1669. године, тврдио је да ватру изазива елемент који је он назвао флогистон. Сматрао је да је све што је запаљиво садржи ову твар и да је једина могућност гашења те ватре била пустити је да изгори до пепела. Његова теорија је била актуелна готово један век, све док Џозеф Пристли није открио кисеоник, те су многе ствари о сагоревању постале јасније.

Теорија зрачења

Ма колико вам звучало невероватно, када је реч о овој научној заблуди, у свету још увек има људи који верују да је ово истина, а тако је било и са великанима наше историје. Наиме, паметни људи, од Платона преко Еуклида све до Птоломеја, веровали су да је све оно што видимо у ствари изазвано зрачењем наших очију, да наше очи исијавају светлост, док је у науци доказано апсолутно супротно.

Ова заблуда владала је скоро десет векова. Оно што је најинтересантније јесте резултат истраживања из 2002. године, који је показао да је чак 67 процената студената убеђено да очи шаљу светлост уместо да је примају.

Мајчински утисак

До двадесетог века већина лекара веровала је да је оно што трудница помисли или искуси главни узрок разних оштећења код детета. На пример, ако би жена током трудноће видела човека који нема руку, то би код њеног плода довело довело да рађања детета без руке. Отуда пре стотину година, Џозефу Мерику, познатијем као човек-слон, веровање да су његови деформитети изазвани догађајем када је његову мајку уплашио циркуски слон.

Спонтано стварање

За Аристотела црви који су излазили из трулог меса били су прави доказ да живот може да настане случајно. Почетком 17. века, белгијски научник Јан Баптисан ван Хелмонт тврдио је да поседује „рецепт за прављење мишева". Према тој рецептури, на прљави тепих требало је да се стави неколико зрна пшенице и, за тачно 21 дан, „створиће се" мишеви.

Теорија смрада

Све до средине 19. века постојала су мишљења да су непријатни мириси, уствари отровна „измаглица" трулих материја које изазивају разне болести. Такво веровање било је део званичне науке све док нису откривени микроорганизми који су доведени у везу са изазивањем болести.

И када је у другој половини деветнаестог века утврђено постојање и улога микроба, свет је био у великом чуду, јер је нова теорија говорила о постојању једног потпуно невидљивог света. Хајде што је становништво, махом неуко, било у шоку и неверици, него су и многи лекари жестоко расправљали о „нужности" прања руку.

Приредила: Наташа Нешковић