Антимасонска изложба у Београду октобра 1941. године

Пропагандни ефекат изложбе

Пре крвавог октобра у Србији 1941. било је и других догађаја који су по замисли нацистичког окупатора имали за циљ да застараше становништво и створе антиустаничко расположење.

Одмах по окупацији хапшене су истакнуте личности, међу њима и масони, село Скела код Обреновца је спаљено а становници стрељани, на Теразијама су обешени стрељани припадници покрета отпора.

Окупаторске власти су вршиле притисак на угледне личности да потпишу „Апел српској јавности" против „устаника". Непотписивање апела подразумевало је прогон, а део оних који су потписали и преживели после рата су били прогањани.

Циљ Антимасонске изложбе био је да за пораз у априлском рату 1941. и распад Југославије као главне кривце прогласе масоне, Јевреје и комунисте. Убрзо после отварања Антимасонске изложбе уследило је у ноћи између 4. и 5. новембра 1941. хапшење око 200 масона који су као таоци одведени у логор на Бањицу. 

Лако је закључило какав су утисак и расположење ти догађаји створили у народу.

Изложба по нацистичком моделу

Нацистички стручњаци за антимасонерију пре Београда, сличну изложбу су организовали у Паризу, у октобру 1940. и Бриселу у јануару 1941. Користили су предмете које су запленили у француским ложама и из енглеске ложе на острву Џерси у Ла Маншу. Тиме су хтели да грађанима Србије покажу везу између српских и масона из Француске и Енглеске.

Нацисти су сматрали да иза масона стоје Јевреји као и иза бољшевика који су срушили царску Русију и поробили руски народ. Јевреје и Британце нацисти су сматрали за највеће непријатеље и узроке свих зла и невоља овога света.

Улога масона у српској историји

Масони из краљевине Југославије јесу имали добре везе са француском и британском браћом - о томе сведоче многи документи. Потврду за то нацисти су нашли у документима која су запленили по окупацији Белгије и Француске. Ту су нашли и доказе да су српски масони били против потписивања тројног пакта.

У свим важним догађајима у 19. и 20. веку били су и масони: Доситеј Обрадовић, Петар Ичко, браћа Чардаклије, Вук Караџић, Сима Милутиновић Сарајлија... преко Филипа Христића, Владимира Јовановића, Светомира Николајевића до Ђорђа Вајферта, Манојла Клидиса, Васе И. Јовановића, Живојина Мишића, Милорада Гођевца.

Само набрајање имена познатих личности које су припадале слободнозидарском савезу захтевало би више страница. Најпотпунији списак масона је у делу Зорана Д. Ненезића „Масони 1717-2010.", Београд, 2010.

Имајући у виду њихово дело и изворна документа може се закључити да су слободни зидари играли значајну улогу у обнови и развоју модерне српске државе. Њихова „браћа" из света често су се одазивали на апеле за помоћ Србији, понекад су имали пресудну улогу. О томе такође постоје документи. Нападима на масоне негирају се, свесно или несвесно, резултати српске борбе за слободу и независност.

Ко је довео бољшевике на власт?

Заслепљени мржњом према Јеврејима, Британцима и слободним зидарима нацисти су инсистирали да су Октобарску револуцију 1917. извели Јевреји, да је то „јудео-комунистичка" завера.

Међутим, постоје у немачком државном архиву у Берлину бројни документи, телеграми између министарства иностраних послова и посланства у Петрограду, који потврђују да је Октобарску револуцију 1917. финансирао немачки народ. Та документа истраживао је др Душан Глишовић, професор Филолошког факултета у Београду, тонски запис његовог излагања поседује аутор.

Када данас чујемо неаргументоване критике слободног зидарства потребно је да се запитамо: да ли је то у духу нацистичке пропаганде из окупиране Србије.