Често коришћени лекови који стварају осећај умора

Према подацима Института за јавно здравље ''Милан Јовановић Батут'' најчешће болести које муче становништво Србије су болести срца и крвних судова, малигни тумори, шећерна болест, опструктивна болест плућа, повреде и тровања и поремећаји менталног здравља. Не чуди што су међу најпрописиванијим лековима управо они за крвни притисак, анксиолитици и антидијабетици. Али и када организам добро реагује на одређени лек може да се деси да он код пацијента ствара осећај умора и малаксалости. Ако спавате довољно а ипак осећате умор можда је један од следећих лекова одговоран за то.

Антидепресиви

Већина модерних антидепресива (ССРИ, или селективни инхибитори преузимања серотонина) делују тако што регулишу серотонин, хормон задовољства који има улогу у РЕМ фази сна. Иако ССРИ имају мање седативна својства од старије генерације антидепресива, неки људи и даље осећају тромост. ''Корисници золофта често пријављују ову нуспојаву'', мишљење је др Ненси Симкинс, интернисте из америчке државе Њу Џерси.

Са ССРИ, "првих осам до десет сати лек најјаче делује," каже Симпкинсова. "Ако пацијент добро реагује на золофт, али осећа умор, кажемо му да га узима ноћу". Ако и даље осећа малаксалост, пацијенту се препоручује да тражи од свог лекара да испроба други лек из исте групе. 

Антихистаминици

Антихистаминици се узимају за сезонске алергије, али добри су и кад вам је потребна помоћ да заспите. Чак се могу наћи у неким пилулама за спавање. Они функционишу тако што блокирају хистамин, супстанцу која изазива свраб и кијање, а уједно је и неуротрансмитер.

"Хистамин вам даје енергију и помаже у нормалном функционисању мозга", каже др Симкинс. "Када блокирате хистамин, блокирате алергијску реакцију, али и нормално функционисање мозга." Отуда дакле, осећај поспаности.

Сви антихистаминици, чак и они на чијем упутству стоји да не изазивају поспаност, имају потенцијал да успављују. Неки више од осталих. Др Симкинс тврди да је "најмање седирајући алегра, затим кларитин, а потом зиртек". Највећу поспаност обично изазива бенадрил, као и они јачи антихистаминици који се користе за лечење тешких алергија.

Људи са учесталим алергијама имају неколико опција: да узимају оне антихистаминике који мање омамљују, да их пију пред спавање или да примају ињекције против алергије.

Лекови за крвни притисак 

Повишен крвни притисак често се третира са бета блокаторима. Међутим пацијенти који их узимају се често жале. Др Симкинс каже да се ''неки пацијенти осећају као да имају грип."

Бета блокатори инхибирају производњу адреналина, хормона који изазива убрзани рад срца. Успоравајући број откуцаја срца, бета блокатори смањују силу којом крв делује на површину крвног суда, односно крвни притисак.

Али мањак адреналина може да умањи и нечији ниво енергије. Др Симкинс сматра да лек индерал нарочито може да ствара осећај замора.

Као решење предлаже да се уз дозволу лекара мало смањи доза лека. Ако то не помогне или смањење дозе поремети контролисање крвног притиска, требало би размислити о преласку на неки АЦЕ инхибитор. Они делују другачије од бета блокатора, шире крвне судове и не би требало да изазивају осећај умора.

Анксиолитици

Бензодиазепани су ''међу најчешће прописиваним лековима у свету и сви они изазивају умор'', каже др Симкинс. Ови лекови се везују за рецептор у мозгу који ослобађа једињење звано ГАБА. Када се ГАБА ослободи, даје сигнал мозгу и телу да се опусте, што може да пружи краткорочно олакшање особи која је јако анксиозна. Али може да изазове осећај поспаности, па и да учини да особа заспи.

Др Симкинс сматра да је ксанакс најмање седирајући од бензодиазепана, а и делује само неколико сати. "Прописијем малу дозу овог лека пацијентима који иду на магнетну резонанцу, али су превише уплашени да уђу у машину", каже докторка. "Већина људи је у стању да се довезе и одвезе кући после."

Најјаче седативно дејство у овој групи лекова по др Симкинс има ативан. Он изазива толику поспаност да га лекари обично преписују људима које анксиозне мисли држе будним.

Особама којима су потребни анксиолитици а не могу да допусте себи да буду поспани др Симкинс препоручује да експериментишу: "Кажем пацијентима да таблету са најмањом дозом клонопина или валијума поделе на четвртине. Једна четвртина заправо има само плацебо ефекат, пошто није довољно јака да делује терапеутски. Неким људима је и то довољно. Ако се после 15 до 20 минута још увек осећају анксиозно, саветујем им да узму још једну четвртину". 

Припремила: Тамара Вешковић