Век авангарде - Дада, бунтовни стогодишњак

Дадаизам је настао као бунт, као одговор на бесмисао разарајућег рата који је харао Европом од 1914. године.

Хуго Бал, писац немачког порекла, који се склонио од рата у Швајцарску, у Цириху 1916. оснива кабаре "Волтер". На сцени кабареа створен је посебан уметнички амбијент где су се смењивали спектакли, рецитовање поезије, концерти... Његова посебност била је у антиуметности, негацији свега до тада познатог у уметничком изражавању.

Настао на малој сцени кабареа, дадаизам ће се незадрживо ширити по главним уметничким центрима тог доба. Осим Цириха, главни центри његовог деловања били су Њујорк, Берлин, Келн, Хановер и Париз. Изазваће прави преврат у историји уметности и снажно утицати на уметност двадесетог века.

Сам назив "дада" нема никакво посебно значење. Неки сматрају да представља ономатопеју дечијег тепања, да је настала од француске речи "дада" што у преводу значи дрвени коњић.

Дружину дадаиста која је уобличила дадаистички концепт и претворила га у интернационални бунт, поред Хуга Бала чине још и Рихард Хилсенбек, Тристан Цара, Марсел Жанко, Ханс Арп и Еми Хенингс.

Деструкција традиционалних вредности

Покрет дадаизма се пре свега везује за име Тристана Царе, румунског Јеврејина, тада студента филозофије, касније познатог песника и есејисте. Он је написао прву дадаистичку књигу и заједно са другим припадницима Даде, покреће ревију Дада која је излазила до 1920.године.

Цара објављује 1918. "Манифест дада" и тако идеје антиуметности шири ван граница Швајцарске.

Дадаизам заговара деструкцију традиционалних вредности, иронију, парадокс, гротеску и рачуна на шок публике. Циљ дадаиста је да свакодневне предмете представе на један потпуно нови и запањујући начин, мењајући њихову првобитну употребну функцију и смисао постојања, на начин који публику не оставља равнодушном.

Дадаисти стварају дела која изражавају бесмисао, нелогичност и тиме провоцирају посматрача. Речник који се користи састоји се од случајно сакупљених речи, ироније, игре.

Вредност дадаистичких дела је пре свега у провоцирању јавности. У ликовној уметности, дадаисти користе нова експериментална решења која често представљају спој више различитих техника.

У раду користе колаж, фотомонтажу, разне фотографске технике, асамблаж (вајарски колаж)...

У књижености, дадаисти потенцирају сатиру, иронију, фонетску и типографску поезију, симултано читање стихова, апсурдистичка драмска остварења.

Дадаисти се нису могли задовољити статичним облицима и методама исказивања. Постоји стална потреба за брзином промена и динамизмом збивања.

Ханс Рихтер, један од утемељивача и хроничара дадаизма, значајан је аутор дадаистичких филмова. Он прихвата брзину као закон модерног доба.

Дадаизам као авангардни покрет дао је прилику младим људима да критикују постојећи поредак, искажу револт и бунт. Идеје које су заступали веома често су их водиле и ка политици. Тако су многи од њих били присталице левичарских комунистичких ставова.

Дадаизам се сматра покретом деструкције и реконструкције постојећих естетских норми.

Званично се гаси 1922. године али се његов утицај осећа и данас кроз разне авангардне правце.