Седам разлога да одмах посетите село

Не треба им будилник

Петао у дворишту кукурикањем их буди свако јутро пред зору. Многи би се сложили да петлови имају уграђени аларм. Кукуричу на свака два минута, у осам циклуса.

Ако гостујете у селу, не треба вам подешавање мобилног телефона и одлагање аларма - домаћи петао ће вам дати прилику да дремнете још четврт сата.

Знају шта једу

Сељаци не брину о томе да ли је воће прскано јер га гаје сами или их гаји неко кога познају. 

Сеоско домаћинство, обично има своју леју са поврћем, а домаћини тачно знају шта једу.

Робна размена је итекако жива, па се мењају крушке за шљиве, струкови младог лука за парадајз, ораси за теглу меда...

Знају кад је комшијин рођендан

У граду можете годинама становати у згради, а да не знате ко живи у стану пред вашег, што је у селу немогуће. Људи су упућени једни на друге, а комшија учествује, како у свим радосним, тако и тужним породичним догађајима.

Комшије активно помажу да се спреми свадбени ручак и слава. Иако код нас постоји пословична прича о комшијској свађи око плота, која заврши на суду и може да траје деценијама, највећи део српских сељака зна колико је комшија важан.

Мобе су традиционално окупљање и организована помоћ у физичким радовима на њиви. Ако је ваш колега са посла или факултета, рођен на селу, он ће вам спонтано понудити да дође и помогне вам око кречења и фарбања стoларије, или прискочи у помоћ око спремања важног ручка.

Сеоска идила

Без јаког уличног осветљења, неона и реклама, сеоске ноћи су другачије, а звезде изгледају сјајније. Уместо саобраћајне буке, успаваће вас зрикавци.

Цепање дрва, мирис покошеног сена, сакупљање суварака у шуми, ватра у огњишту у хладним ноћима, само су део јединственог доживљаја које само село може да пружи.

Кафанске вести

Људи на селу су део велике заједнице. Током пољопривредних радова, раштркани су по њивама, али се радо окупљају у локалној кафани. То је берза свих локалних вести.

Без намере да улепшавамо стварност кад је у питању распростањеност персоналних рачунара у нашој земљи, чињеница је да људи са селу данас, уколико постоји интернет веза, могу комуницирати са целим светом. Дакле, у селу је присутна интензивна размена локалних, али и интернационалних вести.

Чврсто на земљи

Сељаци су, рођењем, повезани са животињама, земљом и природом. Еколошка свест је њима "урођена". Становници села другачије се носе са недаћама. Имају посебну врсту психичке стабилности.

Научили су да један град може да им"потуче" малине или уништи летину. Због сталног додира са земљом и са реалношћу, нису оптерећени илузијом о некој имагинарној контроли јер знају да је природу и временске прилике, немогуће контролисати.

Воле изненадне госте

Људи који живе на селу воле да им неко бане у госте и дочекују их уз: „Доброооодошлииии!". То је заједничка одлика становника села на свим континентима а јачина њиховог гласа, 40 децибела је већа од јачине гласа становника града.

Ако изостане срдачни поздрав, потражите домаћине иза куће у задњем делу дворишта где држе живину, или у комшилуку. И наравно, пазите на домаћег пса чувара. Ако баш желите да се најавите, понудите рођацима или пријатељима да помогнете око спремања туршије, печења ракије или брања грожђа.

Приуштите себи да напустите загађени град, и за свој уложени рад и време, будете награђени теглом ајвара, киселих паприка са купусом... Можда ћете на војвођанском салашу, научити да месите чувену штрудлу.

Идите на село у време кад се овце јагње. Понудите се домаћину да одете са њим на пецање и уживајте са целим комшилуком у рибљем паприкашу. Можда ће ваше дете имати прилику да види тек рођено теле или присуствује постављању на ноге малог ждребета. То је призор који ће сигурно памтити.