Сатурналије - робови као господари и обрнуто

У римској митологији, Сатурн је био бог новца и пољопривреде. Грчка митологија помиње га као Кроноса. Сатурн је био римски титан, син Цела (Неба) и Тере (Земље). Постао је владар тако што је кастрирао свог оца, а затим се оженио својом сестром Опс.

Митологија помиње да је појео сву своју децу из страха да ће га свргнути са трона, а једини преживели син, Јупитер, натерао га је да испљуне његову браћу и сестре. Сатурнови синови, Јупитер, Нептун и Плутон, постају касније владари космоса.

Сатурн је владао светом у тзв. „Златном веку", када су људи живели од земаљских плодова, и без рада, у стању друштвене једнакости. У његову част, у Римском царству одржаване су Сатурналије, свечаности које су асоцирале на идиличан живот људи у митско доба Сатурнове владавине. Оне су трајале између 17. и 23. децембра.

Ниједан извор не описује Сатурналије као целовиту манифестацију, већ се у више извора налазе фрагменти о празнику. Римски писац касне антике, Макробије, пише у својој драми о Сатурналијама као o фестивалу светлости који обухвата зимски солистициј (краткодневицу која пада 21. децембра), а паљење великог броја свећа том приликом симболизује потрагу за истином и знањем.

Забаве, коцкање, карневалска атмосфера...

Током Сатурналија, приносиле су се жртве у Сатурновом храму, на римском форуму и јавним гозбама, а празник карактеришу и даривање, забаве, коцкање, карневалска атмосфера.

Међутим, најзанимљивији обичај био је тај да робови седе за празничном трпезом, док их служе њихови господари. Према појединим изворима, они су тада обедовали заједно, а у изворима се помињу оба начина прославе.

Тих дана, робови су могли да глуме, и без страха од казне - да не указују поштовање својим господарима. Хорације бележи да су чак могли оштро да их критикују. Песник Катул је Сатурналије називао „најбољим од свих дана".

С обзиром на то да су Римљани поштовали и туђе богове у нади да ће стећи њихову наклоност, Сатурналије су претрпеле велику реформу 217. године пре н. е. после тешког пораза од Картагине током Другог пунског рата. Под утицајем Сибилских књига, Римљани уводе неке грчке обичаје, начин жртвовања и узвике „Io Saturnalia", који постају главна обележја празника.

Прослављање Сатурналија наставило се у 3. и 4. веку, иако се тада озваничава хришћанство, а претпоставља се да су поједини обичаји фестивала утицали на прослављање Божића и Нове године.

Одабрала:
Татјана Цвејић