Сер Венки Рамакришнан: Наука треба да остане космополитска

У истраживањима су користили методу одређивања положаја атома у молекулу помоћу дифракције рендгенских зрака. Њихов рад је значајан за разумевање функционисања ћелије, а један од првих практичних резултата би могло да буде проналажење нових антиобиотика.

Са професором Рамакришнаном разговарали смо у Манчестеру, у Великој Британији, на конфреренцији European Science Open Forum (ESOF) највећем европском научном скупу коме је присуствовало око 4,500 истраживача, политичара, доносиоца одлука и научних новинара.

Нобелову награду добили сте 2009. године, међутим, ваше интересовање за проучавање ћелијске супрамолекулске структуре траје преко тридесет година?

Да, од 1978. године фокус мог интересовања је мапирање рибозома, једног од најкомплекснијих ћелијских апарата, на атомском нивоу. Рибозом чита информације из информационе РНК и на основу те информације производи одговарајући протеин. Ову појаву назвали смо "превођење". Управо током овог преводилачког процеса, када ДНК/РНК језик постаје језик протеина, живот достиже своју пуну комплексност. Живи организам садржи десетине хиљада различитих протеина који контролишу процесе у телу са запањујућом прецизношћу. Како ни једно живо створење не може да преживи без рибозома, они су савршене мете за лекове.

Данас предводите Лабораторију за молекуларну биологију на Универзитету Кембриџ, којим се истраживањима бавите?

Сва наша истраживања базирана су на структури и визуализацији, тако да за нас сада највећи помак представља напредак у развоју елетронске микропскопије који се догодио пре неких годину или две, појавом нових детектора и софтвера, а наша лабораторија на Кембриџу је лидер у пољу истраживања молекулских структура. Тако да и даље радимо на рибазому, што је као што знате велика машина за превођење. Сада нам је фокус на разумевање тога како може да се примени на више организме, прецизније на људе. Уствари како рибозом зна када да почне са превођењем, а када да заврши, и како су ови процеси регулисани. Додатно, познато је да вируси могу да окупирају рибозоме тако да они преводе само њихове гене, а не и гене домаћина... Има много питања која нас интригирају, јер таман када помислите да сте решили једно појави се на прегршт других, тако да ће истраживање потрајати сигурно дуже него мој радни век.

Ваше од откриће је од велике важности за развој и дизајнирање нових антибиотика, како гледате на то да их још нема на тржишту?

Проблем са развојем нових антибиотика није технички већ финансијски, једноставно пореске олакшице за произвођаче нису адекватне, тако да треба да постоји други начин приступа. О томе, наравно, може да се расправља. У извештају О Нил постоји предлог да уколико компанија развије нови антибиотик и избаци га на тржиште добије награду од милијарду долара или нешто слично, то јесте један начин. Наиме, економиста Џим О Нил је по наруџбини битранске владе анализирао глобални проблем резистенције на антибиотике и предложио како да се приступи решавању проблема интернационално. Други начин је финасирање истраживања из државног буџета, кроз фондове, који могу бити национални или интренационални, јер ипак ако се подсетимо ни пеницилин није развила компанија већ британска влада, тако да мислим да нема разлога да се истраживање одвија кроз приватне компаније.

Да ли је то проблем са којим се треба озбиљно бавити?

Да, и то се управо догађа бритнска влада је зато наручила О Нил извештај који је веома интересантан да се прочита, и САД су урадиле своју анализу, видећемо како ће се тема даље развијати.

У децембру 2015. године изабрани сте за председника Британског краљевског друштва и тако сте се додатно ангажовали у науци, изван лабораторије. На конференцији је више пута истакнуто да је наука глобална. Какво је ваше искуство?

Наука је веома интернационална то је истина. Живео сам на четири континета и радио на два. Када погледам само у моју лабораторију, ту су људи из целог света и то се свакако неће променити резултатом референдума јер како би могли да се бавимо најбољом науком, треба да будемо глобално комептитивни и да имамо најбоље истраживаче у лабораоторијама из код год дела света они били.

Према најновијим подацима у САД и Европи све мање младих се опредељује за каријеру у науци док у Кини и Индији то није случај, како видите развој професије будућности?

Многи људи у развијеним деловима света не одлучују се за каријеру у науци зато што постоје друга лукративна занимања, на Вол Стриту или Ситију, то јест у финисијама, на пример. Али, са друге јасно је да се предузетништво у науци развија и да је поље научних открића све веће, а пробоји и достигнућа очигледни. Додатно, технологија напредује невероватно брзо, што није паралелни колосек већ наука има много добити од развоја технологије и ове две ствари су уско повезане. Тако да не видим могућност дефицита научника у будућности, али је истина да они сада долазе из других делова света, не са места одакле је кренула модерна наука, а то су Европа и САД. Данас је Јапан велика сила у науци, и земље попут Сингапура, Кине, Тајвана и Јужне Кореје напредују крупним корацима.

Земље које сте поменули инвестирају више у науку?

Да, данас инвестирају знатно више. Сасвим је јасно је да ако желите да се бавите науком да вам је за то потребан новац, и ако Запад жели да буде компетитиван и у будућности, мораће и даље да инвестира у науку и технологију, јер друге опције нема.